fbpx

Oblutak u mojoj cipeli

Svi mi imamo neke kamenčiće iz života koji nas žuljaju. I zdušno se pravimo da ih ne primećujemo. Da ne postoje.Nećemo ni da ih vadimo iz cipele. Prosto nas sramota da ih drugi primete. I tako ih premeštamo od prstiju pa do pete, guramo sa strane. Zdušno se nadamo da će nekako ispasti, otići sami od sebe.

A oni uporno bodu, grebu, riju i kopaju. Neki vole da zamišljaju da su ti kamenčići zapravo fini obluci, glatki, okrugli pa na ćoše, koje nam je neko poklonio da nam bude bolje. Neki vole da misle da imaju magična svojsta. Dar Univerzuma. Da su nam suđeni. Naša žuljevita sudbina.

Neki odu kod stručnjaka za oblutke da ih on izvadi. Pa onda nadugačko i naširoko raspravljaju o fenomenu kamenčića, njegovoj genezi, uzrocima, kad su tamo dospeli,njegovoj strukturi, ulozi cipele i uticaju na našu nogu. Niko da ti kaže da staneš. Odpertlaš cipelu. Izvadiš oblutak. Baciš u najdublju vodu što postoji. Obuješ se. I nastaviš da koračaš dalje.

Prvi korak je najteži. Oblutak je samo tvoj i neće ga niko drugi izvaditi umeto tebe.

Ako vam se sviđa, podelite....

Komentari