fbpx

OPRAŠTANJE

Volela bih odmah na početku da naglasim da ću danas pisati o dvema temama, iako na prvi pogled mogu delovati kao jedna ali, u narativu ipak prepoznajemo razliku iako, im je sržna uloga ista. Te male nijanse koje se upotpunjuju i čine zapravo celinu.

Pisaću o pojmovima:

  • Oprostiti
  • Oprostiti se

Reč oprostiti

Prva asocijacija koja mi se javlja jeste zapravo pitanje: Kome opraštam? Sebi ili nekom značajnom drugom?

Pa…. nekako mi je lakše da krenem od onog drugog preko puta;

Uvek je lakše ne kretati od sebe, lakše ću se baviti drugima ( u kontekstu : interpretacije, iskazivanja ljutnje, traženja odgovora, prebacivanja krivice, itd. )

Hajde da vidimo da li ova teza pije vodu!

PRIMER: Dugogodišnji partner je pronašao novu zanimaciju , senzaciju, zaljubio se u drugu ženu i, jasno mi daje do znanja da me više ne želi u svom životu. Šta se dešava samnom? U jednom jedinom trenutku moj život se potpuno raspada! Gubi svaki smisao! Ostajem tako šokirana i beznadežna danima….moguće i mesecima.

Znam da moram nastaviti dalje ali…! Imam faze, kao po običaju destruktivne, koje dodatno razaraju moje ranjivo biće;

Osećam:

Ljutnju ( Bezbroj puta ponavljam jedno te isto pitanje: Zašto ja? Gde sam pogrešila?)

Tugu ( Plačem, pa ćutim, gledam unezvereno, pa ponovo plačem i tako u krug)

Strah ( Od života, od novog početka, od egzistencije,  od nade da ću ikada više voleti i verovati….)

Krivicu ( Sigurno sam mogla dati više od sebe! Iako ne znam konkretno šta? Jer, dala sam sve!)

I tako u krug….danima, nedeljama, može biti i mesecima. Iako znam da je to prirodan proces, jer iza svih faza zajedno stoji jedna velika trauma, ja ne prihvatam da pogledam u sebe iz drugog ugla, sa drugog mesta. Pitanja „ Zašto i Kako „ su mi na dnevnom meniju – prve pomisli kada legnem i kada se probudim.

Bilo kakva uteha od strane značajnih drugih ne dopire do mene;

Sugestije: biće bolje, ko zna zašto je to dobro, nisi ti ništa kriva, život ide dalje…..ne dopire do mene! Šta više, iritiraju me. Ovo sve deluje kao začarani krug koji se ponavlja iz dana u dan.

Mi bi zapravo rado pričali danima ali upravo sa osobom koja nas je povredila ( svesno ili nesvesno ). Šta bi se desilo kada bi na trenutak stali i porazgovarali sami sa sobom?

Postavili upravo pitanja za koja nismo imali vremena ili smo potiskivali godinama?

Niko nas ne vidi, niko ne zna da ovo pišemo;

Videli smo već da od čiste verbalizacije nema nekog pomaka; samo začarani krug. Nema ni onog preko puta nas da nas čuje i obuhvati.

 – Ko sam ja na papiru?

 – Kako se osećam dok pišem, pročitam svoj rukopis nešto kasnije

  – Ima li objektivne istine u realnom životu sa onim što sam napisala?

  – Priznajem li svoje pravo na ranjivost, ljutnju, strah, tugu?

   – Priznajem li svoje biološko pravo na zdrav, funkcionalan život, sreću. Radost, zadovoljstvo?

   – Gde su moje granice prema sebi i drugima?

   – Kako se osećam kada pomislim da svako ima pravo na grešku?

   – Da li je moj oprost isterivanje pravde ili stvar srca?

   – Da li moram da zaboravim ako oprostim?

Ova pitanja dosta zapitkuju i osvešćuju; Papir trpi sve, čuva sećanja i rukopis!

Daju  entuzijazam da jednog dana, a možda i ne tako daleko, postoji šansa za rečju

Oprostiti se 

Oprostiti se od bivšeg partnera ( što je bio naš primer) i zaista mu poželeti ljubav i sreću u životu. Setite se da je i on samo čovek poput vas! Grešan, nesavršen, bez kapaciteta da zadovolji vaše potrebe. Nekoga tamo sa ulice biste lako razumeli…ali ne i osobu sa kojom ste kreirali život i godine…. Imate li oboje pravo na kreativnu adaptaciju i novi početak?

Razmislite…..

Niko tu nije suštinski kriv. Svaka osoba ima svoju istinu praćenu autentičnim osećanjem.Pitanje: ko je u pravu? Ne postoji! Doživljaj je jedino važan i on je uvek istinit. Svaka strana je dala maksimum iako nam je teško da poverujemo u to. Mi se nismo bunili, ili ne dovoljno, što automatski znači da smo prihvatali naše mesto u partnerskom sistemu. I naravno, dođe i taj trenutak kada je potrebno da oprostimo sebi i značajnom drugom! I verujte, oprostimo se! Svako zakorači dalje sam i miran…. Ovo važi naravno i za opraštanja od prijatelja, osoba koje se iseljavaju iz zemlje, ljude nama važne koji napuštaju ovozemaljski život…itd.

Ako vam se sviđa, podelite....

Komentari