fbpx

5 koraka lekovitog pisanja

Postoji pet faza za terapijskog pisanja i isceljenja. Ove faze mogu dovesti do moćnih pozitivnih promena u borbi sa depresijom, anksioznošću, bolom, i stresom usled doživljenih negativnih događaja u našim životima.

Evo ih:

1. Doživeti bol i tugu.

Žalost je proces koji nam pomaže da se prilagodimo velikoj promeni života ili gubitku – smrti, izgubljene ljubavi, nesreće, bolesti, silovanja ili bilo kojeg drugog neuspeha. Ne postoji određeni poredak za ono što se dešava, ali u početku možda želimo da ignorišemo ili negiramo ono što se dogodilo, jer nam to pomaže da izdržimo šok. Kasnije možemo iskusiti različite emocije kao što su ljutnja, frustracija i tuga. Ponekad tuga može biti toliko velika da se pretvara u depresiju. Često razmišljamo ili stalno ponavljamo ono što se dogodilo u našem mozgu. U početnim bolovima traumatičnog događaja, čini se da je najbolje prihvatiti tišinu i izbeći pisanje.

2. Prekidanje tišine.

U ovoj fazi smo spremni da podelimo našu tešku priču sa drugima, možda sa prijateljem, savetnikom ili kroz terapuetsko pisanje. Ovaj proces može biti usmeren na jednostavno izlivanje bolnih emocija. Često se ispuštanje bolne priče može pokazati prilično značajnim ako je dugo zakopanu u nama. Ako uspemo da pronađemo svoj glas i oslobodimo našu slomljenu priču, možemo početi raditi s njom.

3. Prihvatanje i slaganje razbijene priče.

U ovoj fazi dolazimo do prihvatanja bolnog iskustva. Priznajemo događaj ili okolnost, kao i tuge i bolove povezane s njom. Sa prihvatanjem počinjemo da prenosimo naše emocije u logičan okvir. Pisanje ovde može biti od velike pomoći. Terapijsko pisanje nam omogućava da počnemo da shvatamo šta se desilo. Možemo da istražimo različite perspektive i steknemo neke uvide tako što ćemo se distancirati od bola. Ruminacije se mogu nastaviti tokom ove faze.

4. Pronalaženje smisla ili smisla priče.

U ovoj fazi neuspeha, u stanju smo da stojimo izvan iskustva i vidimo kompletnu sliku. Ova objektivnost omogućava prodor razumevanja, kompletiranja događaja i osećaj zatvaranja. Možemo preoblikovati bolno iskustvo jednom kada to smislimo, a pisanje je moćno oruđe u ovom procesu.

Kada steknemo razumevanje o teškim iskustvima – zašto se događaju i kako će se uklopiti u naše živote – često bol i ruminacije nestaju. Incident se integriše u naše životne priče kao završeno poglavlje, što nam omogućava da krenemo napred.

5. Ponovno pisanje naše priče i kretanje napred.

Bez emocionalne borbe uzrokovane traumatičnim incidentom, možemo povratiti energiju potrebnu za ponovno pisanje naših priča i kretanje napred sa našim životima u ispunjavanju smisla brojnim kreativnim načinima. To često dovodi do transformacije lične priče kroz redefinisanje ili ponovno otkrivanje načina na koje gledamo sebe.

Terapijsko pisanje nam tako pomaže da obnovimo životnu energiju na stvaranje nečega (dizajniranje nove sobe ili pisanje knjige) ili postajemo društveno aktivni (pomož drugim ljudima u nevolji i sl). Često se fokusiramo na pomaganje drugima da se suoče ili izbegnu sličnu traumu, dok nam omogućava da stvorimo nešto dobro i smisleno iz bola koji smo pretrpeli.

Pisanje je vaš lični terapeut koji je uvek sa vama. Dovoljno je da imate papir i olovku, mobilni telefon ili bilo koju drugu spravu za pisanje. I setite se: ne možete zaustaviti vetar da duva, ali uvek možete da podesite jedra. Zar ne?