fbpx

Kako pretočiti emocije u reči

Emocije… Tanane niti duše, provodnici komunikacije sa izvorom u nama.

U uznapredovalom svetu sve se vrti oko razmenjivanja reči iliti komunikacije. Pisane, otkucane, izgovorene, pomišljene. Emocije kao razgovor nas i naše duše, služe nam da se krećemo kroz svakodnevnicu prateći put koji je najbolji za nas.

Psihologija kaže da postoji šest različitih vrsta osnovnih emocija, a to su :

  • sreća,
  • tuga,
  • ljutnja,
  • strah,
  • gađenje i
  • iznenađenje

Iz njih proizilaze sva naša iskustva, tačnije mi iskustvima dajemo obeležje putem njih.

Kako da kroz pisanje otvorimo sebe?

Kako bi stvarali tvorevine vredne pažnje, one koje neće ostaviti naše čitaoce ravnodušnom, ili ako imamo za cilj da damo sebi otpust pisanjem, moramo naći sponu između naših emocija i emocija onih kojima se kroz svoja dela predstavljamo. U pisanju, kao i u drugim vidovima izražavanja mora postojati doza odgovornosti za ono što ćemo plasirati.

Veza između nas i drugih

Za početak, treba dovoljno da poznajemo sebe i svoju smelost, da se oslobodimo sopstvenih barijera i strahova kako bi na jedan dostojanstven način otvorili vrata i horizonte svih kojima se naše delo nađe u rukama. Ukoliko pišemo za sebe,u svrhu  terapije, rezultati mogu biti isti, otvaranje duše na jedan intiman način, koje za cilj ima da otkloni  stres i pomogne nam da bolje razumemo sebe i svoje potrebe. Najbolja stvar koju možemo dati sebi,a i drugim jeste iskrenost, a ona počinje od nas, naše otvorenosti  i negovanja sopstvenog mentalnog zdravlja. Kada kažem iskrenost mislim na prirodno stanje svakog bića, uvek dostupno, kojem se desi da se „tu i tamo“ povremeno izgubi. Kada stupimo u iskren odnos sa sobom, razvijamo dobre temelje šta god stvarali.

Zašto terapija pisanjem?

Vremena su burna, svet kakav poznajemo se graniči sa izopačenošću, svakodnevno osećamo varijacije emocija od pozitivnih ka negativnim, i na kraju dana svima nam je potreban filter kako bi otpustili sve ono što smo nagomilavali. Zato je pisanje blagotvorno, lekovito i intimno. Podstiče nas na izražavanje kreativnosti i čini analiziranje unutrašnjih stanja lakšim i prijatnijim. Kada bi svako veče, kada završimo sa obavezama, odvojili par minuta vremena za unutrašnju refleksiju, i kada bi našli adekvatne reči za ono što osećamo, pisanje bi nam došlo poput ventila, otpusta svih senzacija koje smo doživeli, nakon koga bi rasterećenog uma otišli na počinak i time mu obezbedili svežinu i „čist papir“ za naredni dan.

Reči kao osnovni oblik komunikacije nose sa sobom niz različitih emocija, na nama je da ih prevedemo, otelotvorimo i pretočimo u reči kako bi postigli simbiozu sa svetom oko nas i dali širi smisao životu, veći od pukog življenja.