fbpx

Pisanje mi je pomoglo da ozdravim

Pisanje je lek. Ovo je osećaj koji deli beskrajna reka pisaca i ljudi iz svih društvenih slojeva. Za neke, uključujući i mene, postoji snažno uverenje da je pisanje bilo ključno za spas od ponora pred kojim sam se nalazio.

Pišem već godinama, ali tek prošle godine, dok sam se borio sa razornim ličnim gubitkom i intenzivnim stresom vezanim za posao, otkrio sam (donekle neočekivanu) efikasnost kratke forme proze i poezije. I terapijsko pisanje kao mog ličnog terapueta.

Kao da sam otkrio novi alat za preživljavanje.

Pisanje – jedan od načina preživljavanja traume

Ljudi su svakodnenvo izloženi gubitku, smrti, bolesti, razvodu, traumi i zlostavljanju. O razornom uticaju medija u kulturi smrti u kojoj živimo da i ne govorimo.

Kako preživeti sve ovo? Kako se ne prepustiti očaju i beznađu ili zavisnosti? Kada sve izgleda izgubljeno?

Postoje načini za izlazak. Postoje spasioci.

Našao sam veliku vrednost u sledećem: Porodica i prijatelji,vera,hrana,fizičke vežbe, umetnost i pisanje – a često i ne u tom redu!

Nauka i studije su tu da sve ovo podrže.

  • Porodica i prijatelji: Izolacija ubija. Obratite se onima kojima verujete.
  • Vera: Meditacija, molitva i pismo.Duhovnost.
  • Hrana: Možemo jesti bolesni ili zdravi. Preporučena: mediteranska dijeta.
  • Vežba: Vežba je lek. Šetnje u prirodi, trčanje, svaka fizička aktivnost.
  • Umetnost: Umetnost je medicina. Kretivnost je stvaranje smisla života.
  • Terapijsko i kreativno pisanje. Pisanje ima skrivene supersile – može da bude vrlo lekovito.

Jedinstvene moći pisanja

Pisanje ima jedinstvenu sposobnost da leči.

Pisanje je u stanju da obnovi i donese celovitost emocionalnim ranama kroz promenu perspektive i stečenog uvida.

Terapijsko pisanje je kratka tehnika pisanja koja pomaže ljudima da razumeju i da se nose sa emocionalnim preokretima u njihovim životima.

Studija su pokazale da pisanje može doneti isceljenje, ne samo emocionalnim ranama, već može poboljšati uspostavljenu hroničnu bolest.

7 načina izražavanja pisanja utiče na zdravlje

  • Povećava imuni sistem
  • Poboljšava fiziologiju mozga
  • Poboljšava respiratornu funkciju
  • Poboljšava gastrointestinalne poremećaje
  • Poboljšava san
  • Smanjuje broj otkucaja srca i krvni pritisak.
  • Izraženo pisanje takođe smanjuje ljutnju, neprijateljstvo, PTSP i depresiju.

Pisanje koje leči je više od dnevnika. Vraća se u prošlost, ali tamo ne živi. Pišemo o sadašnjosti i fokusiramo se na budućnost, pišući prema slobodi i sigurnosti. Pisanje koje leči gradi čvrstu merdevinu iz rupe očaja prema svetlu, nadi i isceljenju. Pisanje postova na blogu je jedno od sjajnih rešenja za vašu sreću.

Studija slučaja mog iskustva pisanja kao isceljenja

Moje nedavno otkriće lekovite moći pisanja bilo je malo naglavačke. Dugo nakon što sam primetio uticaj koji je pisanje (naročito proza i poezija kratke forme) imalo na moju sposobnost da se nosim sa gubitkom i smislom nemira.

Pišući prozu i poeziju, otkrio sam, da disciplina pesme, sa njenom ekonomskom upotrebom reči, upotrebom metafora, ritma i rime, kao i fokus na slikanje reči, primorali su me da se dublje probudim u bol i očaj. Uticaj i emocionalni rezultati bili su brži, izraženiji.

Proza i poezija budi naša čula, oslobađa nas od „tiranije doslovnog značenja“ i uverava nas u „verodostojnu stvarnost emocionalne istine.

Poezija nas dovodi u kontakt sa samim sobom, našim unutrašnjim glasom, našom dušom.

7 razloga zašto poezija funkcioniše (donosi lečenje):

  • Koristi sopstveni jezik – ispunjen živim bojama, ritmom i muzičkim kvalitetom
  • Ne namerava da „reši problem“ već da „svedoči“.
  • Podstiče poniznost i nudi drugačiji sistem vrednosti.
  • Čini nas pauzom. Uči nas ranjivosti i empatiji.
  • Podržava kompleksnost ljudskog bića.
  • Daje jezik bolu, tuzi, povredi i slomljenju
  • Nudi jezik za lepotu, čudo, restauraciju i čežnju

Pisanje nam pomaže da istražimo načine da budemo ljudski, dajemo nam uvid u živote iznad naših, i širimo naš krug svesti.

Pisanje utiče na pisca – bilo da se radi o dvadeset minuta izražajnog pisanja u trajanju od četiri dana, dvadeset minuta dnevno šest nedelja, pisanju romana čitavih dužina, pisanju fikcije ili poezije – pisanje nas menja.
Za mene je to bilo donekle neočekivano otkriće, a formati koje sada redovno vraćam su proza i poezija kratke forme.

Na nama je da ostanemo svesni i da istražimo načine na koje pisanje, čitanje i kreativna umetnost ne samo da mogu da nam pomognu u pronalaženju celovitosti i ravnoteže, već i da budu korisne za naše čitaoce.

Terpaijsko pisanje nam može pomoći da ozdravimo, spasimo naše živote.

Da li ste i vi imali slična iskustva?