fbpx

Rastvaranje negativnih emocija kroz pisanje

Da li se ponekad osećate zarobljeno u negativnim emocijama kao što su strah, anksioznost, ljutnja, sram, žaljenje ili depresija? Da li ste otvoreni da nađete način da upravljate njima – i da ih nadmašite – što ne zahteva lekove ni godine terapije? Terapija pisanjem je dobar način da se otarasite ovog začarnog kruga.

Vekovi posvećenih eksperimenata, otkrića i uvida, otkrili su da sve te negativne emocije nisu prirodne za naše istinsko biće – one pripadaju carstvu ega, našem pogrešnom identitetu.

Svaka pojedina misao, osećaj ili osjećaj koji imamo je po svojoj prirodi nestalna. Dolazi i odlazi. Ona dolazi od praznine, postoji u našem sistemu malo vremena, a zatim ponovo pada u prazninu. Ako biste jednostavno shvatili sve što vam se dešava kao privremenom fenomenu u vašoj svesti, vidite ono što jeste, i pustite ga da ode kad to prođe, ne biste imali nikakvih problema. U osnovi, sve patnje bi nestale.

Ali, naravno, to nije način na koji naš um obično radi. Obično reagujemo – i to na veoma ličnom nivou – na sve što vidimo. Stvaramo priče, tumačenja i pretvaramo svako malo događanje u bod u tkanju naše ličnosti, našeg identiteta. Tada se susrećemo sa svetom i patimo kroz sočiva tog ograničenog identiteta. Bez preispitivanja ko smo zaista, i bez razumevanja prirode misli i uma, osećamo se potlačeni od naših sopstvenih osećanja, i gradimo zidove razdvajanja i ograničavanja svojim verovanjima i vezanostima. Ovo je stanje većine ljudi na ovom svetu.

Međutim, sve što se dešava je samo kretanje energije unutar nas, kao što su slike projektovane na bioskopskom platnu. Ekran nije spaljen slikama vatre, niti rezan slikama mača. Dakle, najsigurniji način da se raspušta svaka patnja, bilo koja negativna emocija, nazad u prazninu, jeste da shvatimo ko smo mi zaista. Pisanje je idealan način da to i uradimo.

Pišem i vidim jasno

Kroz terapijsko pisanje prolazite proces zapsisivanja i oslobađanja misli i emocija prenosom mentalnih slika i pratećih emocija na papir. Jednom kada ih izbacite iz sebe zapošinje sledeći proces-recimo, kadaje strah u pitanju:

Etiketa. Shvatite da je strah nastao i označite ga u svom umu. Reči koje koristite su važne. Nemojte reći „bojim se“ ili „imam strah“; umesto toga recite „strah je nastao“ ili „strah je ovde“. Da li vidite kako samo promena reči već stvara drugačiju perspektivu i više prostora?

Instrospekcija. Pažljivo pogledajte šta ste pisali, kojie ste reči koristili i kako ste se tada osećali. Privucite svoju pažnju u sebe – to znači da ne obratite pažnju na predmet, osobu ili okolnost koja je pokrenula emociju, već radije pratite samu emociju. Prihvatite da je osećanje tu.

Ispitivanje. Proučite osećaj duboko: njegove uzroke, efekte i prirodu. Zapišite te sve to na posebnoj listi. Evo nekoliko pitanja za vođenje vašeg razmišljanja:

Uzroci: šta je tačno izazvalo taj osećaj u ovom trenutku? Nema potrebe da idete na udaljene uzroke u vašem detinjstvu ili bilo šta drugo. Za sada samo ostanite sa onim što se događa ovde. Kada pronađete ključne pretpostavke ili razmišljanja koji su u korenu osećanja, izazovite ih: da li je to jedini način da se vidi ova situacija? Da li je ovo osnažujući način gledanja na stvari?

Efekti: kako se osećaju u mom telu? Gde se osećaj oseća u mom telu? Kakva sjećanja i misli plivaju oko tog osjećaja u mom umu? Koje su moje misli i osećanja u vezi ovog osećanja?

Priroda: Pogledajte unutra i zapitajte se: “Kakav je to osećaj?” Nemojte koristiti reči da objasnite, samo zadržite pitanje. Da li to osećanje ima supstancu, boju, veličinu? Od čega je napravljen? Kakva je to vibracija? Zamislite kako je taj osećaj nestalan. Nije bilo ovde pre nekoliko minuta – odakle je došao? Neće biti ovde posle nekoliko minuta – u šta će nestati?

Vežbe pisanja

Provedite toliko vremena koliko vam je potrebno u trećem koraku. Napišite priču, pesmu ,belešku ili pismo nekome ko vam je važan. Ili je deo traumatskog događaja. Naučite što je više moguće o negativnom osećaju. Mi smo robovi onoga što ne razumemo. Pogledajte da li je ova emocija pravi problem, ili ako je to nešto drugo ispod nje.

I pustite to. Ne mogu vam reći kako da pustite, ali intuitivno svako ljudsko biće zna kako. U tome je i čar života, zar ne?

 

 

Ako vam se sviđa, podelite....