fbpx

Šta je svrha mog (tvog) života?

Kad sam bio klinac hteo sam da budem vatrogasac.Pa astronaut. Onda putujući borac za pravdu (Brus Li, moje mladosti). Na kraju sam postao profesor. I sad se pitam, ima li moj život smisla?

Mnogi ljudi nemaju odgovor o suštini sopstvenog života. Šta je moj svrha? Ionako ćemo svi umreti? Čemu onda sve to? Čak i kad završimo škole. Nađemo posao. Napravimo pare. Dobijemo svoju decu. I opet nemamo svrhu, i pitamo se čemu sve ovo. Često dobijam mejlove mojih klijenata između 40 i 50 godina koji još uvek nemaju ideju šta da rade sami sa sobom.

Deo problema je ceo taj koncept “svrhe života”. Ideja da smo svi rođeni za neku višu svrhu i da nam je životna misija da je pronađemo. To je ista ona glupa ideja kao i logika da duhovi stanuju u kristalima ili da je moj srećan broj 88 (ali samo sredom i to za vreme punog meseca).

Istina je da zapravo mi postojimo na ovoj planeti neko određeno vreme. Tabanamo naokolo i radimo razne stvari. Neke su važne. Neke nisu. One važne stvari daju našem životu značenje i sreću. One nevažne uglavnom služe da nam prođe vreme.

Zato, kad me ljudi pitaju “Šta da radim sa svojim životom”, ili “Šta je moja životna svrha?”, ono što oni zaista pitaju je u stvari “Šta da radim sa svojim vremenom kada je to zaista važno?”.

Ovo je definitivno najbolje pitanje koje sebi možemo da postavimo. Mnogo je efikasnije i praktičnije nego glupavi kvazi filozofski, ili još gore magijski prtljag koje pitanje o “svrsi života” nosi sa sobom. Ne postoji ni jedan razlog za konteplaciju o kosmičkom značaju našeg života dok ceo dan provodimo u fotelji ispred računara ili televizora. Bolje je da se pokrenemo i otkrijemo šta osećamo da je važno za nas.

Tako da kad me klijenti pitaju kako da spoznaju svrhu njihovog života, jedino što mogu iskreno da im odgovorim je da – ne znam. Jer, svakome je sreća nešto drugo. Ono što on oseća i voli i uživa u tome. I niko mu je ne može dati na tacni.

Ili da kažem ovako: naša konačnost i prolaznost je jedina stvar koja nam daje perspektivu vrednosti našeg života. Jedino kada zamislimo naše nepostojanje možemo da steknemo osećaj šta najvažnije za naše postojanje. Šta ostavljamo iza nas? Šta će ljudi moći da kažu o nama jednom kada nas ne bude bilo? Da li postoji išta što će reći? Ako ne postoji, šta bi smo voleli da to bude? Kako da počnete na tome da radite još danas? Počnite. Jednostavno je.

Život vredan života

Kada ljudi imaju osećaj da im život nema svrhu, to je zato što ne znaju šta im je važno, ne znaju sopstvene vrednosti. A kada ne znate sopstvene vrednosti onda počinjete da usvajate tuđe vrednosti i živite tuđe prioritete umesto sopstvenih. To je karta u jednom pravcu za nezdrave odnose i bedu svakodnevne egzistencije.

Otkrivanje svoje “svrhe” u životu suštinski vas vodi ka nekoliko stvari koje su veće od vas samih, i veće od svih drugih oko vas. Ne radi se dostizanju velikih postignuća u statusu, parama ili biznisu, već jednostavno u pronalasku načina da kvalitetno provedemo vreme koje imamo na ovoj planeti. A da bi ste to i uradili, morate se pokrenuti iz fotelje i uzeti vreme da dobro komnicirate sa samim sobom, svojim unutrašnjim bićem i Božijim Tkanjem, strunama Univerzuma, i da zamislite svet – bez vas. Kreativno i terapijsko pisanje su dobri načini da to i postignete.

Ako vam se sviđa, podelite....