fbpx

Da li vam je potrebna terapija?

Svako je čuo za terapiju u ovom ili onom obliku, ali mnogi ljudi nemaju jasnu predstavu o tome šta je to zaista. Jedan stereotip je da ležite na kauču i plačete kao dete. Drugi je da vam neki čovek u belom propisuje tablete. Treći misle da je u pitanju neka čudna osoba koji vam pokazuje mrlje od mastila i pita vas šta vidite (ja vidim svašta, bolje da ne pričam). Kao i kod mnogih stvari, i ovo su karikature koje je pop kultura stvorila u zabavne svrhe. Većina terapija je daleko turobnija i daleko ličnija od gore pomenutih.

Ideja koja stoji iza svake terapije, ili nekog sistema “rada na sebi”, je da većina našeg odlučivanja i ponašanja u životu dolazi iz nesvesnih aspekata našeg uma. Sve dok su ovi delovi našeg uma nesvesni, mi ne možemo da izvršimo kontrolu nad njima. Primarna svrha terapije je da nam pomogne da postanemo svesni ovih delova našeg nesvesnog, da ih prihvatimo i zatim počnemo da vršimo kontrolu nad njima. Ovako, uglavnom, učimo da vodimo računa o svom svakodnevnom mentalnom zdravlju.

Na primer, ako se nekontrolisano naljutite kada vam vaš značajan drugi ne uzvrati poziv, nešto je zakopano u vašoj podsvesti, što uzrokuje zašto reagujete na takav iracionalan način. Pohađanjem terapije možete početi sa kopanjem u prošlosti, osvestiti svoj emocionalni razvoj, traume, životne probleme, detinjstvo i pronaći okidač. Možda vas je majka navikla da vas ostavlja iza sebe kada ste bili najranjiviji. Možda je u vašoj vezi bilo nekoga ko vas je stalno varao ili su vam partneri retko bili dostupni. Šta god. Jednom kada otkrijete ovakve svari, tada možete obrađivati ljutnju i povredu u sigurnom okruženju. To će vam tada omogućiti da postanete više svesni ljutnje i da se stoga ne osećate toliko nemoćni u vezi različitih ispade kada se dogode. Na kraju, trebalo bi da možete da preuzmete dovoljno kontrole nad emocijama i načinom razmišljanja i da modifikujete svoje ponašanje.

Drugi popularni oblik terapije je kognitivno-bihejvioralna terapija (CBT). CBT je korisna za promenu specifičnih navika ili obrazaca misli, posebno kod anksioznosti i depresije. CBT se više fokusira na posmatranje vaših misli i kako one dovode do ponašanja, a ne do nesvesnih emocija. Jedna od varijanti ovakvog sistema je i filozofsko-kreativni-humanistički sistem samopomoći u obliku Terapije pisanjem (TP). Svi ovi oblici terapija imaju svoje snage i slabosti. I svi su prilično efikasni u zavisnosti od problema.

PROBLEMI SA TERAPIJOM

Mnogo je kritika na račun brojnih sistema pomoći i samopomoći, iako ih većinom izgovaraju ljudi koji nikada nisu pohađali terapiju.Neke od njih su legitimne ali neke i nisu. Ako razmišljate o terapiji ili ste već na terapiji, evo nekoliko stvari na koje morate paziti:

Profesionalni prepisivači tableta – ljudi često greše i brkaju psihologe / terapeute sa psihijatrima. Psihijatri prepisuju lekove i specijaliziraju se za mentalne bolesti. Psiholozi (uglavnom) to ne čine. Nažalost, stvorena je reputacija da se SVA psihoterapija sastoji, bez obzira da li su u pitanju psiholozi ili psihijatri, u dobijanju lekova. Nažalost, to važi za i neke terapeute. Ako ne verujete da bolujete od mentalne bolesti, preporučio bih terapeuta / psihologa i uzimanje lekove samo ako terapija deluje neefikasno tokom dužeg vremenskog perioda. Mnogi ljudi idu direktno kod psihijatra koji im potom daje antidepresive ili neku drugu tabletu poput slatkiša.

Budite proaktivni. Preuzmite odgovornost za svoj napredak – Mnogi ljudi pohađaju terapiju s očekivanjem da će sedeti u udobnoj stolici i da će ih terapeut na neki način magično “popraviti”. Ponekad se frustriraju kad „se ništa ne dogodi“ na sesijama terapije, a zapravo u njima malo ili ni malo ne učestvuju. Terapija je participativna aktivnost. U stvari, tvrdim da ako terapija ide dobro, to je zato što VI obavljate 80% posla. Trebalo bi da svakoj terapiji priđete sa stavom da ste tamo da radite na sebi, a terapeut je tu da vam olakša i podstakne napredak u pravom smeru. Gledajte na njih kao na ličnog trenera za svoj um i emocije. I dalje ćete raditi sve teške stvari, ali oni su tu da vas primete, ohrabre i upute. Ako niste voljni da sami radite posao, onda oni ne mogu da vam pomognu.

Prepustite se – terapija je i dalje podložna Zakonu o samopomoći: o korisnosti bilo kojeg alata za samopomoć možete prosuditi po tome koliko ljudi ga napušta. Ako ga ljudi napuštaju, to funkcioniše. Ako ljudi ostanu, onda to ne radi. Mnogi ljudi napuštaju terapiju pričama o uspehu (uključujući i mene), ali mnogi ostaju godinama i godinama sa vrlo malo ili bez nekog vidljivog napretka. Mnogi ljudi padaju u komforne šeme sa svojim terapeutima. U početku će možda otkriti neka glavna pitanja i izvršiti neke velike promene, ali na kraju, terapeut neće moći da ponudi novu perspektivu. Pacijent će svake godine ili meseca dolaziti, razgovaraće o istim temama. Tada i klijent i terapeut ulaze u petlju samoispunjujućeg proročanstva: pacijenata dele probleme, terapeuti potvrđuju probleme, pacijent se oseća bolje zbog problema i odlazi, vraća se kasnije sa sličnim (ili istim) problemima.

Ne upadajte u zamku da nekoga plaćate da bi vam potvrdio vaše probleme. To je primamljivo i lako je učiniti, kako za vas, tako i za terapeuta. Ali nemojte to raditi. Terapija bi trebalo da učini da se osećate nelagodno. Trebalo bi da vas izazove. Trebalo da vas natera da razmišljate o svom životu iz nove perspektive. Nije poenta ni života ni terapije da se osećate dobro stalno. To nigde ne postoji, nije realno. Ako vam se ovo ponavlja, možda je došlo vrijeme da izađete i pronađete novog terapeuta ili pokušate nešto drugo.

Tretirajte angažovanje terapeuta kao angažovanje zaposlenog – drugi problem koji ljudi imaju je da nisu selektivni prema terapeutu koga angažuju. Trebalo bi da se ponašate kao da intervjuišete ljude da biste otvorili novi posao u svom životu. Većina terapeuta nudi besplatne konsultacije na kojima ih možete upoznati i opisati svoje probleme. Biće nekih terapeuta sa kojima prirodno kliknete i drugih koji vam se uopšte neće dopasti. Neki će terapeuti moći da se lično odnose prema vašim problemima, a drugi neće. Kad sam potražio terapeuta, namerno sam našao mlađu ženu koja je bila mnogo zabavna i bila je muzičar. Osećao sam se kao da se može odnositi prema meni sa razumevanjem. Stvari su išle zaista dobro. Možda vama treba neko ko će učiniti da se osećate neprijatno, neko ko će vas izazivati i neće se boriti sa vašim glupostima. Koji god da je vaš slučaj, odvojite trenutak da razmislite koji tip terapeuta bi se najbolje mogao nositi sa vašim pitanjima i pomoći vam da ih istražite. Angažovanje terapeuta je velika obaveza, zato shvatite to ozbiljno.

DA LI VAM JE POTREBNA TERAPIJA?

Tokom godina uputio sam dosta ljudi na terapiju Mnogi su to ignorisali (posebno muškarci …). Neki su otišli. Nekolicina se vratila i zahvalila mi se na preporuci. Teško je sigurno reći kome je to potrebno, a kome ne. Terapija je jedna od onih škakljivih stvari, poput većine alata za samorazvoj, jer je to retko ikada loše učiniti. Moglo bi se tvrditi da je svima potrebna terapija u nekom obliku ili tokom određenog vremenskog perioda. Ali preporučio bih je samo ako smatrate da ne možete sami da se bavite svojim emocionalnim problemima i pokušate na taj način neko vreme da rešite sopstvene životne dileme.

Evo nekih znakova zbog kojih biste mogli da razmislite o terapiji:

  • Imate emocionalne ili seksualne impulse nad kojima nemate kontrolu: izlivi besa i ljutine, strah od intimnosti, seksualna anksioznost, napadi depresije itd.
  • Imali ste teškog detinjstvo i komoplikovano odrastanje, odsutne roditelje ili lošu vezu sa njima.
  • U životu ste pretrpeli neke velike traume (smrt najmilijih, zlostavljanje, veliki zdravstveni problemi itd.).
  • Imate kompulsivna ponašanja koja ometaju druga područja vašeg života: zloupotrebu droga / alkohola itd.Većina odnosa u vašem životu su nefunkcionalni i / ili nezdravi (uvek se svađate, nosite puno krivice, itd). Ovo uključuje prijateljstvo, značajne druge, članove porodice.
  • Previše ste zaokupljeni jednim aspektom svog života. Uobičajeni primeri uključuju: opsednutost poslom ili potrebom za popularnošću, opsesija impresioniranjem drugih, stalna potreba za odobrenjem od drugih, čak i opsednutost poboljšanjem sebe (osećaj kao da nikad nisi dovoljno dobar), itd.

Na kraju, terapije se ne treba stideti. U stvari, to bi mogla biti razlika između zdravog i srećnog života i života prepunog mučnih događaja. Terapija pisanjem može biti i vaša metoda samopomoći, ukoliko ste skloni introspekciji, volite da čitate i pišete i smatrate da ste senzitivna osoba sklona istraživanju i samorazvoju.

Uostalom, ništa ne košta da se proba a ne boli. Zar ne? Za sve dodatne informacije možete me slobodno kontaktirati i zakazati besplatne konsultacije. Čitamo se i pišemo!

Ako vam se sviđa, podelite....