Partneri ili ljubavnici?

U poslednje vreme mi se smučilo da slušam o ljubavnim problemima sa PARTNERIMA. A toga je sve više u mojim radionicama terapijskog pisanja. Jeste li primetili koliko se ova reč, kada označava romantične i ljubavne odnose odomaćila u rečniku?

Mrzim reč „partner“ kada govoriš o nekome sa kim izlaziš/u braku/sa kim se slučajno družiš.
Razumem gender ljude kada ne žele da koristite izraz „dečko“ ili „devojka“ ili možda žele da budete nejasni o njihovom polu. To je u redu. Njihova stvar.

Ali u klasičnim muško ženskim odnosima reč „partner” čini kao da se stide svog odnosa sa drugom osobom, kao da je to velika sramotna tajna ili da ih nije ni briga za njih. Zvuči kao da vodite posao sa njima, a ne da izlazite sa njima. Bio bih uvređen da me osoba sa kojom sam predstavio kao svog „partnera“.

Ježim se kada to drugi ljudi kažu jer zvuči kao da te nije briga za osobu o kojoj pričaš. Kao da si u vezi sa firmom ili kompanijom a ne živom osobom. I posle se žale kako ljubavi nema. Normalo da je nema, jer više ne umemo da je prepoznamo. Sve smo pretvorili u robu, biznis i…interes. Postali smo PARTNERI.

Vreme velikih romantičnih heroja je definitivo prošlo. Sada su heroji zvezde iz rialiti emisija, dno dna i ljudski talog, sve ono najgore što se oduvek preziralo i smatralo kao najniži mogići moralni i vrednosni pad ljudskih bića.

U takvom svetu, pre svega zapadne civilzacije, moralna pokvarenost i gubitak temeljnih ljudskih vrednosti porađa zlo koje nas okružuje i koje uništava svakog čioveka. Pretvara nas u digitalne varvare sa mobilnim telefonima čija je jedin životna filozofija „use, na se, poda se“.

Možda je stvarno potreban jedan veliki reset ove planete i ljudske vrste? Onako totalni? Pa da počnemo ispočetka 🙂

Ako vam se sviđa, podelite....

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.