Pisanje i Božije tkanje

Duboko verujem da naša sudbina nije unapred određena i da je ljudsko biće sposobno da stvara novi život i kreira sopstvene svetove. U Univerzumu je sve povezano. Pisanje, kao kreativni ili terapeutski proces, pomaže nam da pronađemo svoju nit u opštem Božijem tkanju, nerazumljivoj i zamršenoj mreži duša i sudbina u kojoj se nalazimo. Celokupan ljudski svet  je složen i zamršen haos postojanja, koji za svoju ezgzisteniciju zahteva mnogo svetlosti.

Pišem da izrazim sebe

Kako se izraziti putem pisanja?

Mnogi ljudi prvo dolaze na moje radionice kreativnog pisanja ili pisanja kao terapije jer žele da se izraze svoje najdublje misli i emocije, podele breme života. Emocije su na vrhuncu, ideje lete, a glava zujji puna raznih misli. Ima li boljeg načina da sve to skinete sa grudi nego da to zapišete?

Samoizražavanje kroz pisanje je čin davanja oblika našim mislima, idejama, iskustvima i emocijama, i ono je srce i duša svih oblika umetnosti. I života, rekao bih. I to bez preterivanja.

Pisanje, u kreativnom ili terapijskom obliku, je jedan od najfleksibilnijih i najpristupačnijih medija za samoizražavanje. Možemo da stavimo svoja osećanja u apstraktnu poeziju ili da podelimo svoja stvarna iskustva u ličnim esejima. Možemo istražiti ljudsko stanje pisanjem fikcije. I naravno, možemo da se udubimo u sopstveni unutrašnji svet tako što ćemo voditi dnevnik. Ili vežbe izražajnog pisanja u obliku beleški, pisanja pisama, pisanja za druge.

Postoje brojne prednosti samoizražavanja, a prednosti su različite za svakoga. Neki ljudi koriste jutarnje beleške (nekoliko stranica rukom pisanog toka svesti svakog jutra) da bi očistili nered iz svojih umova, što može poboljšati koncentraciju i fokus, dok drugi koriste pripovedanje da bi razumeli sebe i odnose sa drugim ljudima i razumeli svet oko sebe. Evo nekoliko uobičajenih prednosti samoizražavanja:

  • Terapeutski: Kroz pisanje možemo bolje razumeti naše probleme, fokusirati se na njihovo rešavanje i pronaći rešenja koja su nam potrebna.
  • Samorazvoj: Vođenje dnevnika se podstiče u mnogim oblastima samorazvoja, od fitnesa do razvoja karijere. Pisanje nam omogućava da artikulišemo svoje ciljeve i pratimo naš napredak ka njihovom postizanju.
  • Oslobađanje: Oslobađajuće je dati sebi lični prostor za pisanje na koji ne utiče mogućnost da neko drugi čita ono što ste napisali. Postoji sloboda pisanja bez inhibicije.
  • Otkriće: Čin pisanja vas tera da artikulišete svoje misli, što često vodi do novih otkrića. Možete otkriti oproštaj kroz pisanje, ili možete otkriti gledišta za koje niste znali da ih imate.
  • Katarza: Kreativnost je generalno katarzična. Postoji nešto uzbudljivo u stvaranju nečega. Ali postoji i katarza u izražavanju zatvorenih osećanja i potisnutih misli, i oslobađanju uma od njegovog nereda.
  • Izgradnja odnosa: Ne možemo uspostaviti vezu bilo koje vrste bez komunikacije koja uključuje samoizražavanje. Svako od nas treba da se oseća shvaćenim i saslušanim. Deleći naše samoizražajne tesktove isključivo sa sobom (terapeutsko pisanje) ili sa drugima (kreativno pisanje), gradimo veze, ali je jednako važno imati zdrav odnos sa samim sobom.
  • Deljenje: Naše samoizražavanje može uključivati znanje ili iskustva koja delimo u korist drugih. Naše pisanje bi moglo da učini da se neko drugi oseća manje samim ili da ponudi vredne informacije ili mudrost koja pomaže ljudima.
  • Potvrđivanje: Čak i ako ne objavimo ili ne podelimo svoje pismeno samoizražavanje, izražavanje naših misli i osećanja u rečima može nam pomoći da ih priznamo i osećamo se potvrđenim. Iako možemo da podelimo svoje pisanje sa drugima i dobijemo osećaj validacije od njihovog prijema, nije nam potrebna spoljna validacija; moćnije je ako dolazi iznutra.
  • Olakšanje: Zadržavanje u teškim mislima i emocijama nije zdravo. Svakako ne želimo da neprekidno kukamo i neprestano pišemo o negativnosti – ali je zdravo istražiti ta osećanja, a zatim pronaći način da se izlečimo i nastavimo dalje. Čin pisanja o našim izazovima može biti olakšanje, posebno kada se bavimo privatnim stvarima koje možda ne želimo da podelimo sa drugima.

Najbolje prakse za samoizražavanje uz kreativno pisanje

Samoizražavanje može biti vežba u istraživanju naših uverenja, deljenju naših vrednosti ili pružanju naših iskustava. Možda biste želeli da svoje samoizražavanje pretvorite u pesme, priče ili eseje koje će ljudi čitati. Ili možda samo želite da vodite dnevnik ili pišete uzbudljive vežbe pisanja kao terapije koji niko osim vas nikada ne vidi. Dok težite samoizražavanju kroz pisanje, evo nekoliko najboljih praksi koje možete da primenite:

Identifikujte svrhu. Ako ste odlučili da koristite kreativno pisanje za samoizražavanje, odvojite malo vremena da razmislite o svojoj svrsi. Da li ispitujete sopstvena osećanja? Sređujete svoje misli? Stvarate priče i pesme koje sadrže vaša uverenja ili vrednosti? Da li pišete dnevnik za samorazvoj iz terapeutskih razloga? Uvek pomaže da znate zašto nešto radite i kakvi će biti rezultati.

Budite kreativni. Javno pisanje na blogu ili društvenim mrežama su najčešći alati za pisanje kao modela samoizražavanja. Ali većina vrsta kreativnog pisanja sadrži samoizražavanje, pa razmislite o pisanju eseja, pesama i priča.

Uspostavite granice. Da li pišete za sebe? Ako ne želite da delite svoje pisanje sa drugima, ili ako samo želite da ostane privatno, preduzmite korake kako biste osigurali da drugi nemaju pristup vašim spisima. Napravite digitalni dnevnik zaštićen lozinkom ili napravite dnevnik snimanja (beležnica koju snimite kada završite sa njom).

Budite refleksivni: ako pišete o svojim proživljenim iskustvima, uključite svoje misli i osećanja o tim iskustvima.

Iskrenost je najbolja politika: Najbolje pisanje je puno istine. Čak i fikcija i poezija, koliko god apstraktni ili fantastični, sadrže neku vrstu iskrenosti koja proizilazi iz toga što je pisac iskren. To znači da moramo prihvatiti ono što jesmo. Moramo biti svoji. Ne pišite ono što mislite da ljudi žele da čuju i ne zadržavajte svoje lične istine.

Nemojte se suzdržavati: kada pišete materijal koji je samoizražavajući, pustite da vaša istina teče. Ako je vaše pisanje toliko lično da nikada ne biste želeli da ga iko pročita, uvek ga možete kasnije uništiti. Ako želite da ga podelite, uvek ga možete revidirati da biste ga očistili za objavljivanje. Ali osećaj otvorenosti i slobode da se izrazite tokom početnog pisanja često rezultira katarzičnijim iskustvom.

Priznajte i cenite iskustvo: Sa samoizražavanjem, čin pisanja je sopstveno iskustvo. Dobar je osećaj ispustiti sve napolje! Zato je iskrenost i otvorenost najbolja politika i ne treba da se uzdržavate. Ponekad je bolno, drugi put je uzbudljivo, ali uvek je jedinstveno i lekovito duhovno putovanje. Zato budite prisutni zbog iskustva i prihvatite sebe onakvim kakvim zaista vi jeste.

Priključite se mojim radionicama kreativnog ili terapijskog pisanja. Uživajte u pisanju kao metodu izražavanja sebe, ličnom rastu i napretku. Imate priliku da život promenite na bolje iz korena. Potrebni su vam samo papir olovka i mnogo dobre volje.

Setite se: svako putovanje uvek započne prvim, malim korakom 🙂

Pratite moj sajt

Umetnost kao terapija

Stara izreka kaže: „Slika vredi hiljadu reči“ i odražava snažan efekat koji umetnost i kreativno izražavanje imaju na razumevanje i komunikaciju ljudi. Umetnička terapija radi na tome da tu moć iskoristi za terapijska sredstva. To je osovni princip na kome počiva i ideja o terapijskom pisanju.

Baš kao što slika ili muzičko delo mogu reći nešto na načine koji gotovo da prkose opisu, terapija putem pisane reči pruža pojedincima koji se suočavaju sa fizičkim, emocionalnim i kognitivnim izazovima nove puteve ka razumevanju i samoizražavanju.

Ljudi ne moraju biti umetnici ili čak „dobri u umetnosti“ da bi imali koristi od art terapije. Ovaj oblik tretmana nije samo čas umetnosti ili samo nešto što ljude zaokuplja. Art terapija koristi moć umetnosti i različite načine komunikacije kako bi naterala ljude da se otvore i uključe u svoju terapiju na nove načine, što može poboljšati lečenje svih vrsta. Pisanje u foirmi proze, poezije ili terapijskog pisanja je moćan način da to i postignemo.

Jedan od glavnih ciljeva art terapije je poboljšanje dobrobiti ljudi. Može pomoći u poboljšanju ili vraćanju funkcionisanja pojedinca. Umetnička terapija se odvija u obrazovnim, medicinskim i rehabilitacionim ustanovama, kao i u privatnim ordinacijama i klinikama za mentalno zdravlje.

Kako to funkcioniše?

Ljudi koji stvaraju umetnost u bilo kom obliku, bez obzira da li se smatraju umetnicima ili ne, učestvuju u procesu samootkrivanja koji im daje siguran prostor da izraze svoja osećanja. Štaviše, omogućava im da osete veću kontrolu nad svojim životom. Ovaj kreativni proces je sam po sebi prijatan, ali ovo nije jedina aktivnost koja se odvija na sesiji art terapije.

Iako se ove vežbe odvijaju pod vođstvom umetničkog terapeuta, ono što bi se pokazalo trebalo bi da budu nefiltrirani odgovori pojedinca. Njihovo razumevanje može unaprediti mentalno zdravlje i blagostanje.

Da bi raspakovali ovo razumevanje, pojedinac i njihov umetnički terapeut će razgovarati o umetničkom delu. Oni će istražiti šta predmeti, ljudi i slike rade, a šta se u njima ne pojavljuju.

Pokazalo se da umetnička terapija koristi ljudima svih uzrasta. Istraživanja pokazuju da art terapija može poboljšati komunikaciju i koncentraciju i može pomoći u smanjenju osjećaja izolacije. Takođe se pokazalo da ova vrsta terapije dovodi do povećanja samopoštovanja, samopouzdanja i samosvesti.

Pozitivne rezultate u art terapiji često mogu postići oni koji se suočavaju sa problemima kao što su:

  • Anksioznost
  • Depresija
  • Zavisnost od supstanci
  • Stres
  • Posttraumatski stres
  • Hiperaktivnost deficita pažnje
  • Starenje i gerijatrijska pitanja
  • Rak
  • Umor od saosećanja
  • Bolest srca
  • Anoreksija
  • Bulimija
  • Drugi poremećaji u ishrani
  • Kognitivna oštećenja
  • Pitanja porodice ili odnosa

S obzirom da art terapija omogućava ljudima da izraze osećanja o bilo kojoj temi kroz kreativan rad, a ne govorom, veruje se da je posebno korisna za one koji osećaju da nisu u kontaktu sa svojim emocijama ili osećanjima. Pojedinci koji imaju poteškoća u raspravljanju ili pamćenju bolnih iskustava takođe mogu smatrati da je umetnička terapija posebno korisna.

Veoma je važno znati da ne morate biti talentovani umetnik da biste probali umetničku terapiju. Ljudska bića su urođena kreativnost i sve što treba da uradite da biste uspešno završili aktivnost art terapije je, da budete iskreni prema sebi i svojim emocijama. Jednom kada oslobodite svoju kreativnost, vaš unutrašnji umetnik će se brzo probuditi.

Prema tome, olovka i papir su vaš najbolji terapeut. I uveć će biti tu za vas, da vas strpljivo saslušaju i povedu na uzbudljivo unutrašnje putovanje u traganju za pitanjima i dogovorima i boljem i kvalitetnijem životu.

Promeni misli promeni život

Koliko puta smo čuli izreku “kakve su ti misli takav ti je i život”? U brojne varijacije na temu. Pa ipak, mnogi ljudi koji se muče sa životnim problemima, negativnim emocijama, anksioznošću, depresijom ili stresom, kao da zaboravlja ovaj jednostavan zakon Univerzuma: ZAKON AKCIJE. Ovaj zakon nam kaže da moramo da preduzmemo određenu akciju koja podržava naše misli, emocije i reči.

U terapijskom pisanju ovaj zakon se primenjuje i usvaja upravo kroz zapisivanje naših misli u obliku reči. S obzirom da sve počinje od misli, u najširem smislu te reči, njihova organizacija kod svakog od nas ima određeni obrazac. Definisanje a zatim promena ovog obrasca mišljenja je jedan od glavnih zadataka svake uspešne psihoterapije. Tehnike terapijskog pisanja su vrlo koristan način da promenimo misli i da promenimo sopstveni život.

Ubijanje života: živeti u prošlosti

Koliko često osećate da ne možete dalje? Koliko god se trudili, živite u prošlosti. Kao da nosite težak teret koji vas vuče na dno, kao živi pesak iz koga ne ožete da se izbavite…Ovo je čest problem sa kojim se srećem u radu sa klijentima u radionicama terapijskog pisanja, i svaka napisana reč vredi mastila i papira.

„Pusti“, kažu vam prijatelji. Zvuči tako jednostavno, a osećate koliko je tako teško. Gotovo pa ne moguća misija. Ne možete prestati da se držite za nezadovoljstvo ili izdaju. Svaki put kada želite da idete dalje, prošlost pleni vašu nepodeljenu pažnju. Stalno čuči u stomaku i podseća vas na da je tu.

Razmišljanje je neobična navika. To je kao gledanje loših filmova na Netfliksu. To se dešava kada nemožemo da se oslobodimo prošlosti. Opsednuti smo idejom da se tužne priče igraju bez prestanka u našoj glavi. Što više gledamo životni film, to nas više boli. I postanu obrazac neašeg mišljenja i doživjaja sebe isveta oko nas. Neprimetni. Tihi ubica našeg života.

Šta ako vam kažem da je moguće zaustaviti proces stanlog preživljavanja prošlosti i života i događaja koji su odavno prošli? Ali, prvo da shvatimo zašto zapnemo i postanemo robovi sopostvene životne istorije.Obično negativne.

Prestanite da se gubite u prošlosti

Ako ne možemo da promenimo prošlost, zašto je i dalje živimo?

Prema neuronaukama, mozak različito tretira negativne i pozitivne informacije. Negativna iskustva zahtevaju više razmišljanja i stoga se temeljnije obrađuju. To dovodi do toga da naš mozak postaje bolji u pamćenju neželjenih događaja.

Oživljavanje tužnih uspomena čini da se osećamo kao hrčak u točku – koliko god se trudili, ne možemo napred.

Ne možete promeniti način na koji vaš mozak radi. Ali možete se istrenirati da siđete sa točka. To zahteva presecanje emocionalne vezanosti za prošlost, posebno negativnih iskustava.

Obično teško prihvatamo da nas je neko povredio. Prepoznavanjem nesrećnog kraja osećamo se slabo i neugodno.

Eckhart Tolle  jednom je rekao, „Postoji tačna ravnoteža između poštovanja prošlosti i gubitka sebe u njoj. Možete prepoznati i naučiti na greškama koje ste učinili i onda kreni dalje. To se zove praštanje sebi “.

Shvatate poentu. Da biste nastavili dalje, morate da preoblikujete svoj odnos sa prošlošću. Terapija pisanjem i vežbe za raskidanje sa prošlošću predstavljaju odličan način da to i konačno i uradite.

Kako prestati sa stalnim razmišljanjem o prošlosti

1. Prestanite da se trudite da budete heroj svoje priče

Svi smo povređeni. To je tužno i sramotno – niko ne želi da izgleda slabo. Zbog toga konstruišemo našu idealizovanu verziju prošlosti. I krivite druge umesto da preuzmete svoj deo odgovornosti i razumevanja za ono što se dogodilo.

Sve u životu ima početak i kraj. Ne trebate nastaviti preispitivati svoju prošlost da biste je održali u životu. Pomirite se s krajem, posebno ako je bio ružan, i krenite dalje.

Pisanje pisama sebi i drugima u terapijskom pisanju nogo pomažu da zaista i uradite. Oslobađaju zglavljene emocije i doprinose boljei dubljem razumevanju događaja.

2. Ne dozvolite drugima da definišu ko ste vi

Optužujući druge kada stvari pođu po zlu, gubimo kontrolu. Dopuštamo im da definišu uslove kako živimo.

Ne možete da kontrolišete šta drugi ljudi rade, ali možete da kontrolišete kako reagujete. Fokusiranje na ono što su ljudi učinili (vama) odvlači pažnju. Vratite kontrolu nad onim čime možete upravljati i odlučite se za život pod vlastitim uslovima, a ne tuđim. U terapijskom pisanju pisanje priča ili terapuetske poezije pomaže nam da objektivnije sagledamo pravu prirodu traumatičnih događaja i krenemo dalje sa sopstvenim životom.

3. Naučite da praštate sebi

Kada nešto pođe po zlu, skloni smo da krivimo i sebe. Teško prihvatamo da grešimo i prepuštamo našem perfekcionističkom načinu razmišljanja. Otkačinjanje veza sa događajima u prošlosti pmoću vežbi terapijskog pisanja nam pomažu da zaista ostvarimo ovaj cilj.

Da li ste pogrešili? Dobro, svi grešimo to je prirodno i normalno. Naučite da praštate sebi. Greške se mogu ispraviti. Greške nisu konačno odredište, već stajalište koje nas priprema za putovanje. Moramo učiti od njih i nastaviti da idemo napred.

4. Ne dozvolite da vas problemi definišu

Kada toliko zaglavimo u problemu, postaje teško odvojiti događaj od onoga ko smo. Prema Ekartu Tolu, mi takođe stvaramo i održavamo probleme jer nam oni daju osećaj identiteta.

Vaše priče vas oblikuju, ali ne definišu vaš identitet. Ne dozvolite da gorko iskustvo postane ono što ste. Otpuštanje prošle priče stvara prostor za nove. Usredsredite se na ovde i sada i budite u miru sa sobom.

5. Izgradite teflonski um

Sve naše borbe potiču od vezanosti. Toliko smo zaljubljeni u nekoga da ne možemo da odvojimo „ja“ od „mi“. Toliko smo strastveni u svojoj karijeri da dopuštamo da nam nazivi poslova definišu identitet.

Nema ništa loše u tome što volimo nekoga ili naš posao. Problem je kada smo toliko vezani za njih da nam strah od gubitka ne dozvoljava da danas uživamo u njima.

Otpuštanje prošlosti nije zaboravljanje onoga što se dogodilo, već ispuštanje naših očekivanja. Ne patimo jer je veza završena. Patimo jer smo želeli da to traje večno.

Umesto da dozvolite da vam se slomljena očekivanja zaglave u umu, poštujte pozitivna iskustva – i prošla i sadašnja.

Pustite ljude i stvari da odu

Većina ljudi ne može da se oslobodi prošlosti jer ne ceni svoju sadašnjost. Preoblikovanje odnosa sa prošlošću zahteva da prestanemo da razmišljamo o tome kako stvari treba da budu i prihvatimo ih onakvima kakve jesu.

Kao što je Dalai Lama rekao, „Vezanost je poreklo, koren patnje; otuda je ona uzrok patnje“.

Otpuštanje prošlosti ne znači da stvari nisu bile dobre dok su trajale. Radi se o sećanju dobrih trenutaka, umesto da omogućite nesrećnom završnom oblaku čitavo iskustvo.

Želite li da se oslobodite prošlosti? Počnite tako što ćete ceniti ono što imate ovde i sada: svoju sadašnjost. Većbe terapijskog pisanja su zato vaš terapuet uvek pri ruci.

Čitamo se i pišemo!

 

Pisanje je lek protiv usamljenosti

Kako da pobedite usamljenost? Terapijsko pisanje može biti izvrstan način da do postignete. Kada ljudi pišu o tome šta im je u srcu i umu, oni se osećaju bolje i zdravije. I ne radi se samo o tome da svoje probleme skidaju sa svojih grudi.

Pisanje predstavlja idealno i svima dostupno sredstvo za istraživanje i izražavanje osjećaja. Omogućava vam da shvatite sebe i svet koji doživljavate. Dublje razumevanje kako mislite i osećate pruža vam jaču vezu sa sobom. To je ta veza koja vam često omogućava da prevaziđete negativne emocije (kao što je krivica i sramota) i umesto toga pristupite pozitivnim (kao što su optimizam ili empatija), što predstavlja negujući osećaj povezanosti sa drugima pored sebe.

Pisma za kišne dane

Jedna od sjajnih lekovitih tehnika u terapijskom pisanju je pisanje pisama. U pismima postoji nešto što gotovo trenutno oporavlja misli i osećanja. Kada pišemo pismo, voz od naših misli u glavi ne zastajkuje na stanicama, a bes i anskioznost se ne hrane kontranapadima. U stanju smo da dovršavamo rečenice i nismo u situaciji da nas drugi ljudi stalno prekidaju.

Ova tehnika koristi nekoliko vrsta pisama: pisma drugim značajnim osobama u našem životu, pisma nama samima u različitom vremenu i prostoru, pisma empatije, saosećanja…Bez obzira na oblik i formu, ona uvek služe da se povežemo sa sobom i sa našim osećanjima, da nam pokažu put da prevaziđemo mnoge stresove i emocionalne probleme sa kojima se svakodnevno srećemo. To je ujedno i jedna od osnovnih tehnika koje učimo u radionicama terapijskog pisanja.

Zašto industrija samopomoći ne pomaže?

Industrija samopomoći je industrija vredna više milijardi dolara. Puni knjižare i konferencijske sale. Stvorila je medijske poznate ličnosti, gurue i koučeve od raznih sumnjivih likova koji zgrću ogromne pare na tuđooj nesreći. Mnogi ove tehbike i metode smatraju običnom prevarom. Drugi se smeju bizarnim sujeverjima koja se izdaju kao legitiman životni savet. Mnogi isprobaju samopomoć, ali ostaju nezadovoljni.

Ni klinička psihologija odnosno psihoterapij nema svoje zvezdane trenutke i rezultate lične promene, ali bar kad legnete na sofu, znate da imate posla sa kvalifikovanim stručnjakom koji vam govori šta treba da radite na osnovu više od 100 godina empirijskog istraživanje. I to je bar nešto,ali ne funkioniše kod svake osobe.

U industriji samopomoći, bog samo zna odakle potiče polovina ovih ljudi. To je industrija vođena tržištem, a ne stručna oblast zasnovana na proverenim empirijskim dokazima da zaista i funkcioniše u stvarnom životu. Na čitaocu je da pretrese materijal i odluči šta je verodostojno, a šta ne. A to nije uvek lako učiniti.

Evo barem pet glavnih problema sa industrijom samopomoći danas i malo je verovatno da će ovi problemi nestati u budućnosti.

Samopomoć pojačava percepciju manje vrednosti i srama

Dve vrste ljudi navuku se na materijale za samopomoć: oni koji osećaju da nešto u osnovi nije u redu sa njima i spremni su da pokušaju bilo šta da to poboljšaju, i oni koji misle da su već generalno dobra osoba, ali imaju neke probleme i slepe tačke i žele da postanu sjajni ljudi.

Nazovite ove ljude „Lošim“ i „Žeim da budem bolji“ ljudima. „Loši“ ljudi  veruju da su u osnovi bolesni, da imaju neki „kvar“ ili nedostatak i žele da se poprave. Ljudi koji spadaju u kategoriju „Želim da budem bolji“ misle da su osnovi zdravo i dobro, ali žele da postanu još bolji.

Uopšteno govoreći, „Želim da budem bolji“  ljudi čine upravo to – prelaze iz prosečnog i života i pretvaraju ga u nešto zaista jedinstveno i sjajno tokom godina.

Ljudi koji su „Loši“ malo se poboljšaju, ako se uopšte i poboljšaju, čak i nakon godina „napora“. U nekim slučajevima mogu se čak i pogoršati.

OK zašto?

„Loši ljudi“ neprestano propadaju jer poseduju fundamentalni pogled na svet koji tumači sve što rade, uključujući samopomoć, da bi podržali svoju inferiornost ili nedostatak vrednosti.

Na primer, osoba „Želim da budem bolja“može pročitati knjigu kada da postane srećna i pomisliti: „Oh, super, ovde ima gomila stvari koje ja ne radim. Trebalo bi da ih isprobam. “

Osoba koja je „Loša“ pročitaće istu knjigu i reći će: „Uf, pogledaj sve ove stvari koje ja ne radim. Još sam veći gubitnik nego što sam u početku mislio. “

Tunel tužnog čoveka

Osnovna razlika je u tome što „Lošim“ osobama nedostaje samoprihvatanja koje ima većina ljudi. Osoba koja želi da bude bolja će gledati niz loših izbora i grešaka tokom svog života i odlučiti da treba da donese bolje izbore i nauči kako biti bolja osoba. Osoba koja se loše ponaša pretpostavit će da je svaki njen izbor loš, jer je u osnovi osoba s nedostacima i da jedini način na koji mogu doneti dobar izbor jeste da rade tačno ono što neko drugi kaže, od reči do reči.

Ironija je ovde da je preduslov da bi samopomoć bila efikasna ključna stvar kojoj samopomoć zapravo ne može pomoći: prihvatite sebe kao dobru osobu koja greši.

Svakako, sedite sa svojim Chi-om, budite i dalje u „sada“, recite svoje izjave i zapisujte afirmacije dok ne postanete modri u licu, ali ljudi koji se loše ponašaju i dalje će sebe doživljavati kao „loše“ i nikada neće doći do „popravke“ koju očajnički traže. Budući da je ova neadekvatnost njihov pogled na svet, sve što čine samo će ga dodatno ojačati. U najboljem slučaju, sve čemu se mogu nadati je da to prikriju ili potisnu. Tu je prednost klinički dokazane metode kao što je terapijsko pisanje i slični koncepti koji su zasnovani na proverenoj praksi razumevanja psihologije čoveka.

Samopomoć je često još jedan oblik izbegavanja

Ljudi svesno percipiraju svoje probleme na sve vrste jedinstvenih i kreativnih načina: ne znam kada da je poljubim; moja porodica i ja se uvek svađamo; Sve vreme se osećam umorno i lenjo; Ne mogu prestati da jedem slatkiše; moj pas me mrzi; moja bivša devojka mi je spalila kuću; i tako dalje.

Svi se oni osećaju kao „pravi“ problemi. Ali u skoro svakoj situaciji, koren problema je zapravo neki duboki oblik anksioznosti / neurotičnosti ili nesvesni osećaj srama ili nedostojnosti.

Već smo videli kako se samopomoć obično pokaže neefikasnom u suočavanju sa sramotom. Nažalost, često ne uspeva da se nosi i sa anksioznošću / neurotizmom.

Kada neko sa prevelikom količinom anksioznosti dođe do materijala za samopomoć, obično se dogode dve stvari i nijedna od njih ne reši problem.

Jednostavno zamenjuju jedan neurotizam drugim, malo zdravijim neurotizmom – misle da neko ko od alkoholičara i nesposobnosti zadrži posao pređe u meditaciju i jogu pet sati dnevno, a opet nije u stanju da zadrži posao.

Ili koriste materijal za samopomoć kao drugi oblik izbegavanja. Savet za sastanke je ovde klasičan primer – ne znam kako da na poziv izgovorim osobu koja mi se sviđa, pa ću pročitati četiri knjige o tome i osećati se kao da sam nešto uradio. Odjednom se čini da je čitanje knjiga mnogo važnije od stvarnog pozivanja osobe. (Ovo je takođe poznato kao paraliza analize.)

Marketing samopomoći stvara nerealna očekivanja

Iako teoretski, nemam problema sa motivom zarade u industriji samopomoći, u praksi to stvara probleme.

Sa motivom dobiti, podsticaj nije na stvaranju stvarnih promena već na stvaranju percepcije stvarnih promena.

To se može postići placebom, učeći klijente da potiskuju određena negativna osećanja ili da pumpaju svoja privremena emocionalna stanja. To se može postići smirivanjem uznemirenih ljudi sa više informacija i neurotičara sa više tehnika opuštanja. Sve to stvara kratkotrajne osećaje postignuća i poboljšanja, ali se gotovo uvek rasipaju u roku od nekoliko dana ili nedelja.

Žao mi je, ali tokom celog vikenda nećete preživeti osećaj neadekvatnosti ili srama. Jednostavno to tako ne ide bez dublje analize, razmišljanja, preponzavanje svojih misli, stavova, uverenja i emocija. Ono što će se desiti je da ćete se osećati bolje zbog te neadekvatnosti i srama za vikend, a onda će se vratiti ponovo.

Samopomoć (obično) nije naučno potvrđena

Evo praksi samopomoći za koje su naučne studije pokazale da imaju neku valjanost: meditacija ili pažnja, vođenje dnevnika, izjašnjavanje na čemu ste zahvalni svakog dana, dobrotvornost i davanje drugima.

Evo gde je nauka pogođena i promašena (obično zavisi od toga kako ili zašto se koristi): neuro-lingvističko programiranje, afirmacije, hipnoterapija, afirmacije svih vrsta, pozitivno razmišljanje, stupanje u kontakt sa vašim unutrašnjim detetom.

Evo šta je potpuno sranje: Feng shui, manifestacije, tarot karte, telekineza, vidovnjaci, kristali, moćne životinje, tapkanje, zakon privlačenja, bilo šta natprirodno ili vudu.

Činjenica je da većina informacija o samopomoći postoji ili u najboljem slučaju placebo ili u najgorem kompletna budalaština.

Srećom, u protekloj deceniji, mnogi akademici i kliničari pišu knjige o samopomoći zasnovane na naučnim studijama, umesto uobičajenog trofeja „Čistio sam svoj ormar kad mi je Bog govorio i odjednom sam postao prosvetljen i evo moje potpuno proizvoljne i polupečene knjige o tome šta treba, a šta ne treba da radiš u svom životu “.

Samopomoć je kontradikcija

Kontradikcija samopomoći je da je prvi i najosnovniji korak ka rastu priznanje da ste dobro takvi kakvi jeste i da vam nije nužno potrebna tuđa pomoć. To je glavno verovanje i po samoj definiciji to je nešto što vam ne može dati neko drugi, već mora doći do sebe.

Ironija je u tome što jednom kada prihvatite da vam nije potrebna tuđa pomoć ili savet da biste postali dobra osoba, tek tada vam njihovi saveti zaista postaju korisni.

Dakle, samopomoć je na neki način najkorisnija za ljude kojima zapravo nije potrebna samopomoć. To je za ljude koji u osnovi zdrave ličnosti, a ne za ljude koji žeele da se „poprave“, iako je to većina ljudi koji se uhvate u njenu mrežu i troše svoj novac na nju.

Samopoboljšanje je prilično doslovno po svom značenju – koristi se za poboljšanje sebe, a ne za zamenu. Ako tražite da nekoga drugog zamenite nečim drugim, onda nikada nećete uspeti i veća je verovatnoća da ćete se uplesti u gluposti i pseudo-nauku i potisnuti osećaj neadekvatnosti umesto da se bavite sobom na pravi način.

U drugim slučajevima samopomoć omogućava ljudima da svoja osećanja neadekvatnosti prenesu i projektuju na druge, ili žive zamenički preko „gurua“ ili tuđeg uspeha. Opet, to je percepcija napretka, a ne sam napredak.

Pa, šta je poenta svega ovoga?

To je ovo: shvatite sami. To možda zvuči kao očigledan iskorak, ali ozbiljno, zašto bi iko drugi imao odgovore na vaš život, osim vas?

Možete uzeti u obzir njihova iskustva i ideje, ali na kraju je važna njihova primena u vašem životu.

Ništa od ovoga nije trebalo da bude lako. Svako ko vam kaže drugačije verovatno nešto loše planira.

Budite skeptični. Budite sebični. I budi nemilosrdan. Ovo je vaš život o kojem pričamo. Niko drugi ne može biti srećan zbog vas. Ako nađete da to očekujete, onda je tu vaš problem. I niko vam ne može pomoći osim vas samih. Pišite o sebi i svom životu. Terapijsko pisaje je jedinstven način da dođete do prave istine o vama. A to je sasvim dovoljno za početak.

Usamljenost: moć tihih ljudi

Ako se osećate izgubljeno ili osećate da vas neprestano hvataju problemi koji, čini se, ne rešavaju bez obzira čime se bavite, možda je vreme da napravite pauzu od spoljnog sveta i zavirite duboko u sebe kako biste istražili sopstveni potencijal. U tom procesu možete postati ili ne postati bog, ali definitivno ćete biti zadovoljniji, mirniji i zahvalniji čovek.

Zašto terapija pisanjem?

Pisanje je lek za vaš um. Kad god se osećate mentalno i emocionalno iscrpljeno, zapisivanje stvari koje vas muče pomoći će vam da strukturirate svoje misli i unesete mir u vaš um.

Mnogi terapeuti preporučuju svakodnevno ulaganje vremena za pisanje kako biste poboljšali svoje mentalno blagostanje. Moje iskustvo kao pisca i ediukatora i terapeuta terapije pisanjem, kaže da je vođenje dnevnika i svakodnevno pisanje omiljenih terapijskih vežbi ili jednostavnih beleški u njemu jedna od navika uspešnih ljudi. Uspešni ljudi koriste pisanje na tri načina:

  • da izraze zahvalnost kako za uspehe, tako i za neuspehe;
  • ispitaju emocionalnu toksičnost, zaronjavanje u teške emocije i šta ih uzrokuje;
  • da istraže buduće ciljeve i moguće prepreke sa kojima se mogu suočiti, uključujući osećanja i osećanja koja ih mogu sprečiti da ih postignu.

Postoji nekoliko tehnika koje ljudi mogu koristiti tokom pisanja kako bi strukturirali svoje misli i smanjili anksioznost. Ali na koje načine pisanje zapravo funkcioniše kada je u pitanju poboljšanje mentalnog zdravlja?

Hajde da saznamo.

1. Efikasna tehnika pažnje i fokusa

Prošle godine je Kembridž Universiti Pres objavio zanimljivo istraživanje koje je obuhvatilo studiju grupe ljudi od kojih je traženo da se bave izražajnim/terapijskim pisanjem 15-20 minuta dnevno, a da ne umanjuju svoje emocije. Istraživanje je pokazalo da ljudi koji nisu bili stidljivi u izražavanju emocija koje su doživeli tokom pisanja imali su bolje indekse fizičkog i mentalnog zdravlja od onih koji su pisali o neutralnim temama.

Ovo istraživanje pokazuje ne samo kako pisanje samo 20 minuta dnevno može da pomogne vašem mentalnom zdravlju, već i koliko vas dobro uči da budete u trenutku (ovde i sada) i prepoznate svoja osećanja. Ovo se naziva „pristup pažnji“, čiji je cilj da pomogne ljudima da nauče kako da zastanu i oslobode svoj um fokusirajući se na stvari koje se dešavaju u određenom trenutku.

Prednost pisanja i pažnje je u tome što vam pomažu da se koncentrišete na jedno i potpuno oslobodite um od drugih stvari koje vam smetaju i prenatrpavaju vaš um. Svakodnevno vežbanje pomoći će vam da bolje razumete svoje postupke i ponašanje, ali i ublažiti anksioznost.

2. Vežba za emocionalnu inteligenciju

Nepriznate emocije mogu dovesti do depresije. Međutim, pisanje vam može pomoći da upravljate depresijom, trenirajući svoju emocionalnu inteligenciju.

Emocionalna inteligencija se može naučiti, a terapijsko pisanje je jedan od mogućih alata za njeno ostvarivanje. Može se koristiti na isti način kao i pažnja, kada opisujete određeni događaj ili stvar koju trenutno posmatrate, zamenjujući staru negativnu emociju nečim drugačijim.

Kako tačno to funkcioniše? Hajde da vidimo.

Koliko često se osećate iznervirano, iako ne postoji očigledan razlog za ovu emociju? Ovu emociju doživljavate svakodnevno kada ste na putu ili stojite u redu da uzmete salatu za ručak. Ova emocija se toliko ukoreni u vaš um da više ne vidite razlog iza nje.

Dozvoliti sebi da zastanete na trenutak, priznajući ovu emociju i zapisujući je zajedno sa svim mogućim razlozima koji su je mogli prouzrokovati, pomoći će vam da poboljšate svoju emocionalnu inteligenciju i budete svesni kada sledeći put određena situacija može izazvati anksioznost ili vas jednostavno iznervirati.

3. Čišćenje prostora u glavi

Ponekad misli, osećanja i emocije preplave naš um, stvarajući prave gužve u saobraćaju i donoseći strepnju. Ono što vašem umu u ovom trenutku treba je alat, poput semafora, koji će uneti doslednost i strukturu u vaše misli i osećanja.

Drugi put vam je potreban drugačiji alat za potpuno uklanjanje nekih nefunkcionalnih misli iz glave, tako da vam više ne smetaju. Vođenje terapijskog dnevnika vrlo dobar alat koji će vam pomoći da u svom umu napravite pravo prolećno čišćenje . Trik nije u tome da se ne bojite suočavanja sa sobom dok pišete i priznajete kada osuđujete sebe ili se osećate nezadovoljni svojim postupcima. Ovo će vam pomoći da naučite kako da se oslobodite situacija koje vas muče i oslobodite um od ometajućih misli.

Budite sam sebi najbolji terapeut

Pisanje je kreativan način za poboljšanje mentalnog zdravlja. Međutim, kao i većinu lekova, treba ga uzimati redovno. Svakog dana do 20 tihih minuta za pažljivo pisanje pomoći će vam da ublažite anksioznost, smirite misli i osećanja i unesete mir u vaš um. Čitamo se i pišemo!