fbpx

Da li pisanje i depresija idu zajedno?

Osećao sam kako me lanci povlače na dole dok tonem u mrak. Borim se sa strahom koji me razbija sve dok očaj ne preuzme srce, ne mogu da izađem, ne mogu da se krećem, zarobljen sam u depresiji. Pisci i depresija: da li je to dobra kombinacija?

Kroz dve godine kritičnog perioda u mom životu otkrio sam da imam anksioznost i depresiju. Morao sam da se razvedem i ostao sam bez prihoda i pomirio se sa činjenicom da je moje detinjstvo bilo ispunjeno pasivnom agresijom i emocionalnim siromaštvom. To je bila najteža stvar s kojom sam se ikada morao da se suočim. I smatram da je jako uticalo na na moje pisanje. I utiče i dan danas.

Pisci i depresija i anksioznost: beskrajni ciklus

Većina ljudi na to slegnu ramenima – anksioznost, depresija, koga je briga? Najčešće kažu: samo prestani da budeš anksiozan ili depresivan. I to je to. Ono što oni ne shvataju je da to nije nešto što može da se odbaci tek tako. Da si mogao to bi davno učinio. Zašto da se trudiš ako se sve to tako lako rešava? To mentalno stanje utiče na sve, a za mene je bilo najvažnije je da je moje pisanje bilo najteže pogođeno.

Svaki put kada bih seo da pišem, ili razmislim o tome šta želim da napišem sledeće, došla bi mi depresija ili anksioznost kao lopov u sred noći da me ubode sumnjom. “Šta radiš? Zar to već nismo potvrdili? Ti nisi pisac. Ne možeš da pišeš”, kaže i smeje se mom bolu, teskobi dok povijam rane i pokušavam da hodam.

Depresija me umotavala u lance, a svaka misao dodavala nemoguću težinu. Ne bi prošlo mnogo pre nego što me rane i težina stegnu, ostavljajući me nepomičnog i samog. Nisam mogao da ustanem, pa čak i ako bih mogao, trud je bio preveliki.

Moja anksioznost i depresija su me gledali i smejali se, plešući unutar mene. Sve u meni je želelo da se svega odrekne, preda i nestane, ali jedna iskra je ostala u mom srcu. Fokusirao sam se na to i nekako počeo da se krećem zbog te iskre žvota koja me je uvukla u igru, iskre koja mi kaže da se ne mogu odreći života. I tako, nastavio sam sa velikim naporom, korak po korak.

Svako ko je bio u ovakvom, lakšem ili težem stanju, dobro poznaje taj ciklus. Beskrajni ciklus parališućih sumnji, straha i beznađa. A ipak mi ovde stojimo, još uvek, šuplji, preživeli.

Ima dana kada je teško pisati, nekih dana je teško probuditi se, a nekih dana teško je ići u krevet. Nastavljamo dalje. Jedini način da se borite je da radite ono što vam depresija kaže da ne možete – zadatak tako težak i tako velik da je gotovo nepremostiv.

Naravno, možete nešto da napišete i izbaciti sumnju na neko vreme, ali ona će se vratiti. Uvek se vraća. Jedini način borbe protiv toga je da nastavite dalje. Uporno kao mazga. I sa olovkom kao najboljim prijateljem.

I dok nisam otkrio da pisanje može biti sjajna terapija.

Pisanje kroz bol

Bol je uvek snažan. On nas lomi, cedi suze, ostavljajući iza sebe izmučene emocije i rastresite snove. Teško je suočiti se sa depresijom; mnogo je lakše ostaviti da ostane skrivena u duši. Puno puta joj se nasmejemo, ali duboko u nama ostaje.

To je bila moja svakodnevica. Većinu dana nisam mogao da pišem. Ta činjenica me odvlačila dublje u depresiju. A kad depresija prestane, teskoba se javlja odmah nakon toga, koristeći oštre noževe da me ubedi da se skinem sa stranice i da uopšte ne pišem.

Jedino što sam mogao da učinim je da prekinem ciklus izvrtanja duše na stranici. Nikad ne znam šta će izaći, a početak pisanja je najteži deo. Bol izlazi na stranicu poput krvi. Puštao sam da teče reka reči; Često odbijao da ih pogledam.Tek kasnije, kada sam imao  više snage. Sve dok nisam shvatio da je pisanje sjajan metod komunikacije sa mojim unutrašnjim bićem. I raznim demonima. Zato je pisanje moja terapija, jer se onda ponovo rađam.

Ponekad jednostavno moraš da pišeš.

Kad je sumnja najjača i strah vas uzdrma, pišite.

Ne mora biti objavljeno, ne mora biti profsionalna tema na kojoj trenutno radite. Poenta je u tome da izbacite emocijei misli na stranicu i tek tada možete početi da se bolje osećate.

I tako sam počeo. Nisam hteo da otvorim praznu stranicu; Nisam hteo da počnem da pišem; strah me je povukao – ali moj bol je govorio glasnije. Otvorio sam dokument i drhtavim prstima počeo da pišem. Brzo sam postao gotovo bezbrižan dok sam pisao sa suzama koje su mi tekle niz lice, ali osećao sam se tako dobro. Ljutnja, frustracije, tuga  skidala je bol iz duše i bacala na papir. Strah je potpuno nestao nakon prvog pasusa.

Zato je dobro da pišete. Biće teško, a u nekim slučajevima ćete plakati. Napišite to svejedno. Ne možete da popravite praznu stranicu.

Jednom kada napišete vaš emisli i emocije, nagradite sebe. Sve od gledanja omiljenog filma, jedenja bombona ili na bilo koji drugi način. To je važno. Jer ako sebe ne nagradite, sumnja može jednako lako da vam kaže da je ono što ste napravili bila prevara. Nagrađivanjem sebe priznajete da ste učinili nešto dobro, nešto vredno.

Ne dozvolite sebi da osećate krivicu zbog dobro obavljenog posla. Zaslužili ste ga.

Ti to možeš

Neću da vam kažem da će biti lako. Neće biti. To je možda najteža stvar koju ikada učinite, ali naravno suočavanje sa strahom je uvek zastrašujuće. Bilo mi je teško da dopustim sebi da prihvatim svoju prošlost, a još teže shvatim da imam anksioznost i depresiju. Ali još uvek sam ovde, i dalje živim i uživam u životu. I ti možeš.

Možete preuzeti kontrolu u svom životu. Bez obzira koliko zagazili u depresiju, možete to da prođete uspešno. Ionako imate moć da ustanete. Bez obzira koliko puta to radili, možete to učiniti ponovo i ponovo.

Čak i ako se vaše telo odrekne vas, čak i ako vam je svega dosta, čak i ako vam je potrebno da uložite sav napor da ustanete iz kreveta. Ti to možeš. Sve dok se ne odreknete sebe, ništa vas ne može zaustaviti. Čak i ako ne vjerujete u to i samo dugo to želite, dovoljno je. Potreban je samo jedan korak, jedan izbor, jedna reč.

Sve što trebate je da započnete. Terapija pisanjem je jedno od dobrih rešenja.

Da li ste ikada doživeli anksioznost ili depresiju tokom svog pisanja? Kako ste to prevazišli? Javite mi u komentarima.

VEŽBA:

Petnaest minuta pišite i napišite sve što vas sprečava da pišete, bez obzira čime se bavite. Ili jednostavno možete opisati svoje iskustvo sa pisanjem i mentalnim stanjima. Ne pokušavajte da uređujete tekst; samo pokušajte da napišete koliko možete. Ne morate da delite taj deo u komentarima ako ne želite, mada ste više nego dobrodošli. Srećno pisanje!

Ako vam se sviđa, podelite....

Komentari