Ознака: emocije

Jedan od ključnih izvora patnje u našim životima su život u prošlosti i vezivanje za druge ljude i stvari. Jedan od načina da se oslobodimo patnje jeste – nevezivanje. Nevezivanje ne znači biti hladan ili emocionalno mrtav zid od opeke, već naučiti kako se osloboditi misli i emocija koje stvaraju patnju. Jednom kad prestanemo biti toliko vezani za svoje misli, doživljavamo ogromno olakšanje, unutrašnji mir i prožimajući osećaj radosnog blagostanja.

Pa kako da pustimo svoje misli i osećanja? Moramo naučiti da se posmatramo i odvajamo od svojih misli kroz prakse kao što su svesna svest, meditacija i samoispitivanje. Terapijsko pisanje je izvanredan način da kroz povezivanje sa našim unutrašnjim bićem to i postignemo.

Kada jednostavno možemo dopustiti da se život odvija prirodno, a da nismo vezani za ishode, uverenja, osećanja ili mišljenja, tada iskusimo istinsku nevezanost. Zamislite ovaj proces odvajanja kao kocku leda koja se polako topi u lokvu vode koja teče. Voda, poput prakse nevezivanja, teče životom bez napora i mirno, dok kockice leda ne. Stoga je cilj nevezivanja postati poput vode.

Kad prestanemo da se držimo unutrašnjih i spoljnih pojava, transformiše se ceo naš odnos sa životom. Evo šta se može (ili ne mora) dogoditi kada naučite kako vežbati prihvatanje i predaju:

• Prestaćete da vas kontrolišu vaše emocije, već ćete se zainteresovati za njih
• Nećete biti vezani za ishod, što znači da ćete se osloboditi straha, strepnje i unutrašnje napetosti koje prate držanje očekivanja
• Bićete znatiželjniji, otvoreniji i spontaniji jer nemate unapred određenu želju ili žudnju
• Bićete mirniji i manje neurotični, što znači da će se vaši odnosi i prijateljstva drastično poboljšati
• Osećaćete se stalno opušteno i spokojno jer se ne poistovećujete sa svojim mislima i osećanjima (i umesto toga svedočite im kao „pasivni posmatrač“)
• Bićete otporniji u slučaju gubitka i smrti jer niste vezani za ljude i shvatate da su sve stvari kratkotrajne
• Osetićete osećaj opsežne slobode jer više niste rob uma
• Osetićete osećaj celine jer vam ništa posebno nije potrebno ili želite, srećni ste baš kao što ste i u sadašnjem trenutku
• Osetićete više ljubavi prema sebi i drugima jer se ne vežete za uverenja i očekivanja o tome ko biste vi / drugi „trebali“ biti ili šta „ne bi trebalo“ – daćete sebi i drugim ljudima slobodu da budu oni sami bez presude
• Iskusićete više sinhronosti dok se život odvija bez napora i prirodno
• Više nećete biti zavisni od „nabavljanja“ stvari ili popunjavanja prazne rupe u sebi jer ste zadovoljni i ne vezujete se za uverenje da će vas neko ili nešto „dovršiti“
• Osećate se utemeljenije i povezani sa životom jer se ne gubite u vezama zasnovanim na mislima – zapravo ćete potpunije učestvovati u životu
• Vaš um će se razbistriti i moći ćete lakše da shvatite istinu
• Osetićete kako vas zahvalnost, ljubav, saosećanje i sreća prožimaju dok ste se oslobađali potrebe da jurite za srećom (što stvara nesreću)
• Neotpornost i nesouđivanje stavite zajedno sa nevezivanjem i imate recept za potpuni unutrašnji mir. Zašto? Kada prestanemo da se opiremo životu i prosuđujemo stvari kao „dobre“ ili „loše“, prirodno se oslobađamo puno besa, mržnje, straha i tuge.

Nakon što čuje o nevezanosti, tendencija uma je da se momentalno zapali i započne sa stvaranjem načina „postizanja“ nevezivanja. Ali budite oprezni! Čak je i želja da se ne želi nikakva želja i dalje želja!

Cela poenta nevezivanja je da počnete da obraćate pažnju na svoje misli. Šta vam zaokuplja misli ceo dan? Šta te pokreće? Na koje načine tražite sreću iz spoljnog sveta, a ne iz unutrašnjeg?

Nevezivanje je koncept koji nam pomaže da istražimo šta se dešava u nama … ali istovremeno, lako može postati još jedna vezanost. Pa obratite pažnju. Pazite da nevezivanje postane još jedan „trofej“ koji pokušavate da dodate u svoj duhovni kabinet jer to ne funkcioniše na taj način. Nemoguće je vežbati istinsko nevezivanje kada smo vezani za želju da budemo nevezani.

Kako da sprečimo da se dogodi ova (uglavnom previđena) vezanost? Uskoro ćemo to istražiti. Ali prvo, ispitajmo:

Da bismo se transformisali i evoluirali, neophodno je otkriti koje su naše najjače vezanosti na ovom svetu. Na svom dosadašnjem putu otkrio sam tri glavne vrste vezanosti. Sa čime se najviše možete povezati?

1. Materijalne stvari

Nije ni čudo što su mnogi mudraci i duhovni učitelji sveta većinu svog života boravili, imali su malo hrane ili novca, a sigurno nisu imali zemlju ili imanje za koje bi tvrdili da su svoja. Njihovo ponašanje ukazuje na višu istinu: da je materijalno imanje besmisleno i prolazno. Što više imate fizički, to više morate da izgubite, a time i sve više brinete da ćete sve to izgubiti.

Kada je naša sreća i sigurnost u spoljnom svetu predmeta i stvari, u stalnoj smo opasnosti. U svakom trenutku naše kuće bi mogle izgoreti, naše blago bi moglo biti ukradeno, naši bankovni računi bi mogli biti hakovani, naša preduzeća bi mogla propasti. Vezanost za materijalni svet je poput gradnje tvrđave na pesku koji se pomera: kuća će vam se jednom srušiti i pasti.

Ako se borite sa materijalnom vezanošću:

• Volite prestiž posjedovanja moderne kuće, dizajnerskog automobila, otmjene odjeće i drugih predmeta koji pokazuju koliko ste bogati i uspješni.
• Stičete samopoštovanje i sreću materijalnim posedovanjem, npr. Volite da imate najnoviji iPhone, a bez njega biste se osećali zastarelo (i kao pomalo gubitnik)
• Sanjate o tome da živite u boljoj kući, imate bolju kuhinju, skuplji sistem stereo zvuka, veći bazen, obnavljanje bašte i tako dalje – steknete puno zadovoljstva iz ovih sanjarenja
• Šoping vas čini uzbuđenim; volite da gomilate vreće odeće, dodataka, obuće i drugih predmeta za domaćinstvo
• Ne podnosite pomisao da ćete izgubiti sve stvari u prirodnoj katastrofi
• Osećajte se kao da ne možete bez određenih predmeta ili luksuza
• Osećate kao da je osiguranje imovine neophodno za vašu dobrobit – želite neku vrstu novčane nadoknade ako nešto izgubite (… da biste to sve ponovo kupili)
• Volite da se okružite prelepim nameštajem, posteljinom, slikama itd. Oni su apsolutno neophodni za poboljšanje kvaliteta života i vašeg blagostanja
• Izuzetno ste uznemireni ili iznervirani kada nešto što želite nije dostupno ili se rasproda

2. Lični odnosi

Za razliku od materijalne vezanosti, nevezivanje za osobu / ljude znači mogućnost koegzistiranja s njom, a da ih ne koristite kao sredstvo ka cilju. Drugim rečima, za lično nevezivanje niko ne treba prihvatanje ili potvrđivanje.

Na nesreću, mnogi od nas nehotice upadaju u zamku korišćenja drugih ljudi za stvaranje svoje sreće. Ovo je poznato i kao uslovna ljubav, jer osoba za nas gubi vrednost kada prestane da bude izvor utehe u našem životu.

S druge strane, osoba koja je razvila nevezivanje, svoju ljubav, prihvatanje i potvrđivanje stiče od sebe, a ne od drugih, zato postoje različiti stilovi vezanosti. Dakle, oni su u stanju da bezuslovno vole bez obzira na to kakvu ulogu ta osoba igra u njihovom životu.

Ako se borite sa ličnom vezanošću:

• Emocionalno se udaljite ili potpuno odsecite nekoga od svog života kada postane problematičan ili prestane da bude izvor lične provere za vas
• Osećate se izgubljeno i sami bez neprestane podrške voljene osobe
• Mučite se godinama nakon što vas osoba prestane da voli
• Zamerite se i teško ćete oprostiti ljudima koji su vas povredili
• Jeste li potrebni i lepljivi – borite se da pružite voljenim osobama slobodu koja im je potrebna za napredak (i potrebna vam je njihova stalna pažnja da bi bili mentalno zdravi)
• Manipulativni ste; možete biti namerno ili nesvesno samouništavajući da biste stekli pažnju, ljubav i naklonost

3. Misli

Možda najpodmukliji od svih, misaona vezanost može u tren oka da uništi fizičko, emocionalno, psihološko i međuljudsko blagostanje.

Kada se vežemo za verovanje, očekivanje, unapred stvorenu predstavu ili ideju – naročito ako su negativne ili štetne – u određenom smislu hodamo okolo sa napunjenim pištoljem. Na kraju, na kraju pucamo u sebe i druge, sa svojim misaonim vezama: to je praktično neizbežno.

Kada se vežemo za neku misao, to činimo jer nam donose ili utehu, opravdanje ega ili osećaj reda i sigurnosti. Na primer, mnogi od nas poseduju misaone vezanosti poput: „Uvek sam takav. Nikad se ne mogu promeniti ”,„ Svi su ti ljudi gomila idiota / siledžija / lopova / lažova itd. ”,„ Pronašao sam istinu! U pravu sam, a oni svi greše “,„ Moj život bi trebalo da bude ovako _________ “,„ Uvek će biti tako. To se nikada neće promeniti “.

Oni koji su snažno vezani za svoje misli imaju tendenciju da koriste ekstremistički jezik, ukidajući sve druge perspektive ili mogućnosti i stvarajući psihološku i emocionalnu napetost, štetu i ograničenu percepciju. Rečnik obično uključuje reči i fraze poput „trebalo bi“, „ispravno / pogrešno“, „dobro / zlo“, „uvek“, „nikad“, „zauvek“, „svi su oni“, „svi ste“, „ ja sam uvek “,„ uvek su “,„ nikad nisi “,„ nikad nisu “i tako dalje.

Neprivrženost misli, s druge strane, posmatra misao, ali se sa njom ne poistovećuje, pa se zato i ne vezuje za misao. Ovo iskustvo se obično razvija utišavanjem uma, kao u praksi meditacije, gde se saznaje prava priroda misli: da sva misao nastaje spontano i da mi ne kontrolišemo svoje misli. Pošto ne kontrolišemo svoje misli, nismo svoje misli, mi smo prostor iza njih (poznat i kao Svest). Stoga, zašto bismo ih trebali shvatiti tako ozbiljno?

Nevezivanje misli omogućava nam da se oslobodimo uskih ciklusa uma u ​​koje smo zarobljeni, do šire i otvorenije percepcije sveta.

Ako se borite sa vezanošću misli:

• Pokušavate stalno da „sve shvatate“
• Verujete da su sve kulture ili grupe ljudi slične
• Prilično ste strogi i osuđujući prema sebi, a samim tim i prema drugima
• Lako stereotipizirate ljude
• Verujte da su ljudi i situacije ili potpuno dobri, potpuno loši, potpuno u pravu ili potpuno pogrešni
• Skloni ste da svet vide crno-belo, npr. Nešto ili neko je uvek takav ili nikad to ne radi
• Često se izgubite u glavi: čini se da vas obuzimaju vaše misli
• Osećate se kontrolisanim svojim mislima: lako vas mogu učiniti izuzetno tužnim, ogorčenim, besnim, ljubomornim itd.
• Ne osećate se rastrojeno ako možete da se povežete sa jednim (ili svim) oblicima vezanosti. Svi smo nesavršeni, svi smo ljudi i to je sasvim u redu.

Međutim, samo svest o ovim oblicima vezanosti pomoći će nam da damo taj dodatni centimetar razmaka između naše Istinske prirode i naših lažnih vezanosti.

Kako prestati biti vezan za misli, osećanja, ljude i okolnosti

Nevezivanje je obično nusprodukt duhovnih praksi kao što su samootkrivanje, samoprihvatanje i ljubav prema sebi. Evo nekoliko korisnih načina da započnete sa ispuštanjem navika, želja i obrazaca razmišljanja koji vam više ne služe:

1. Prestanite da tražite sreću u spoljnim stvarima

Kada jurimo sreću verujući da nas neko ili nešto izvan nas može učiniti srećnim, patimo. U stvari, potraga za srećom je najveći oblik vezanosti koji postoji u društvu. Umesto toga, pokušajte da usmerite pažnju prema unutra. U početku traženje sreće iznutra (involucija) može biti izuzetno teško jer smo uslovljeni da pronađemo „sreću“ u materijalnim stvarima, dostignućima, titulama i ljudima. Ali vežbom ćete početi da pronalazite mirni centar u sebi poznat kao vaša duša. Redovno izdvajanje vremena za tišinu i mirno sa sobom može vam pomoći da se prilagodite ovom unutrašnjem prostoru.

2. Pustite „treba“ i „mora“

Kako pristupate životu? Da li su reči „treba“ i „mora“ važan deo vašeg rečnika? Očekivanja (koja su mentalne vezanosti) uvek su preduslovljena jednom od ove dve reči, na primer, „Trebalo bi da bude lepši“, „Moram ovo da postignem ili ću propasti“, „Trebali bi odmah da prestanu sa tim.“ Obratite pažnju na upotrebu ove dve reči i na to kako se one odražavaju u vašem ponašanju. Da li verujete da bi nešto „trebalo“ da se dogodi ili neko „mora“ da bude na određeni način? Pusti, neka ide. Ne možete menjati ljude. Pustite da život teče bez nametanja beskorisnih očekivanja od njega.

3. Vežbajte dozvoljavanje

Dopuštanje je dozvoljavanje životu da bude takav kakav jeste. Dopustite svoje misli. Dozvolite svojim emocijama. Dozvolite da stvari ne idu onako kako ste očekivali. Po rečima Abrahama Hiksa, „Umeće dozvoljavanja je umetnost pronalaženja mog poravnanja i, prema tome, življenja u radosti bez obzira šta se oko mene događa.“ Dopuštajući životu da se dogodi, prestajete da se opirete i patnja prestaje.

4. Sprijateljite se sa neizvesnošću

Mi kontrolišemo, opsesivno planiramo i pokušavamo da predvidimo stvari iz čistog straha. Ali problem je u tome što se više opiremo nesigurnosti, to postajemo paranoičniji, teskobniji i napetiji. Kada naučimo da prigrlimo nesigurnost i da dopustimo da se život odvija kako želi, više ne doživljavamo strah – umesto toga, osećamo se smireno, radoznalo i otvoreno za sve mogućnosti. Ova otvorenost omogućava nam da zauzmemo razigran stav prema životu jer više nismo ograničeni strahom od nepoznatog. Ponekad vam jednostavna promena načina razmišljanja može pomoći da se sprijateljite sa neizvesnošću umesto da je se gnušate. Na primer, umesto da se bojite „šta će doći iza ugla“, počnite da doživljavate nepoznato kao veliko iznenađenje koje čeka da se dogodi.

5. Naučite da posmatrate svoje misli i osećanja

Najlakši način da uočite svoje misli i osećanja su redovne svakodnevne vežbe terapijskog pisanja. Preporučujem da isprobate asocijativno pisanje, ili vežbu konstrukcije priče, jer vam pomažu da ostanete prizemljeni, dok iskustvom iz prve ruke otkrivate da vi niste vaše misli: vaše misli su jednostavno fluktuacije energije koje se podižu i spuštaju poput talasa u okeanu. Što više u svoj život uvrstite svest o mislima, to ćete lakše videti koliko su mnoge misli i uverenja irelevantne: one znače samo kada im dodelite značenje. Kada mislima ne pridajete važnost, one prestaju da vam nanose bol.

6. Pogledajte koliko su sve stvari prolazne

Pogledajte oko sebe i pokušajte da pronađete nešto što će trajati večno. Ko ili šta će trajati večno? Realnost je takva da će sve stvari pre ili kasnije umreti. Podsećajući se na ovu činjenicu, započećete život što potpunije i potpunije. Videti prolaznost života duboko je tužno, ali takođe nam pruža priliku da iskusimo istinsku radost. Da sve traje zauvek, kakva bi dosadna stvar bio život! Smrt nam pomaže da cenimo život. Pa cenite to dok ga imate. Dalje, koristite ovo priznanje da podstaknete vašu potragu da biste pronašli ono što se ne menja ili ono što je večno. Počnite da gledate unutra i bićete iznenađeni … ili više nego iznenađeni, ekstatični!