Podcast: Karte ljubavi

Pričajmo o ljubavi. Šta asocijativne karte o ljubavi mogu da nam kažu o nama? O tome razgovaram sa psihoterapeutom Biljanom Ćulafić, autorkom ove zanimljive metode u psihoterapijskoj praksi. Kako karte mogu da nam otvore dušu i priču o ljubavi, patnji, sreći i zadovoljnom životu!

Olovka piše srcem

BESPLATNI WEBINAR. Kako pravilno prepoznati i kontrolisati emocije uz pomoć terapije pisanjem?  Emocionalna katarza kao lekovito sredstvo u lečenju duše. Emocije i odnosi sa sobom i drugim ljudima. Terapija pisanjem je idealan način da rešavate životne probleme i traume uz unutrašnji komunikaciju sa sopstvenim bićem.

Agenda Webinara:

  • Kako prepoznati i kontolisati sopstvene emocije
  • Emocionalna ineligencija i rešavanježivotnih problema
  • Opraštanje i empatije: ključ za dobar život
  • Rešavanje odnosa sa drugim ljudima
  • Pisma sebi i drugima

Idealan metod samopomoći za sve senzitivne ljude – Budite sam sebi terapeut!

Online interaktivna radionica. Broj mesta na webinaru je ograničen. Rezervišite mesto na vreme!


Prijava za webinar

Šest otrova ljubavi

6 toksičnih navika u vezama za koje mislimo da su normalne

U školi nas niko ne uči kako da budemo negativci u vezama. Učimo biologiju, nešto malo o seksu, braku i pročitamo par opskurnih ljubavnih romana iz 19.veka o tome kako biti romantična faca u društvu.

A onda nastane onaj mučan period u traganju za partnerom u vidu pokušaja i grešaka i, ako ste kao i većina, uglavnom grešaka.

Jedan od problema je da su mnoge nezdrave navike u partnerskim odnosima duboko ukorenjene u našoj kulturi. Obožavamo romantičnu ljubav – znaš ono,vrti mi se u glavi, leptirići, klecanje kolena, žestok seks svuda i na svakom mestu…Tako ispada da muškarci i žene nauče da objektivizuju jedni druge i njihove odnose. Na taj način partnere posmatramo kao postignuće ili nagradu, a ne kao nekoga sa kim možemo da delimo uzajamnu emocionalnu podršku.

Nezgodno je što gomila terapija i literature iz popularne psihologije ovde i nije od neke pomoći. I, za većinu nas, naše mame i tate sasvim nisu pozitivan primer od nekakve koristi.

Ipak, brojna istraživanja u psihologiji ljudske prirode, književnosti i filozofiji mogu da nam budu koristan vodič u našem emotivnom životu. Na nesreću, većina njih se protivi tako privlačnoj ideji/iluziji “romantične ljubavi” ili onome što mislimo da je “normalno” u ljubavnim odnosima.

Pa, da krenem redom:

1. Spiskovi grešaka u vezi

Ovaj fenomen se javlja u vezama gde partneri stalno prave spiskove ko je više pogrešio ili napravio neka sranja u vezi, i onda to stalno prebacuju onom drugom. Tako se veza pretvara u non stop okršaj ko je više nevaljao, ko kome više duguje, i šta je sve grešio mesecima, godinama, itd. Ako to traje dovljno dugo, partneri više vremena provode da dokažu da su oni manji krivci, umesto da se koncentrišu na ono što valja za oboje.

Šta da se radi: Rešavanje problema pojedinačno je dobarnačin da se ova toskična situacija prevaziđe. Ako neko, na primer, stlano vara partnera, to je očigledno peranetni problem. Ali, ako vas je neko mrko pogledao pre 10 godina, a vi mu sada to trljate na nos, nemojte.

Važno je da ste svesni da kad ste već odabrali onog značajnog drugog, odabrali ste da živite sa svim njegovim osobinama i prethodnim ponašanjima. Ako vam se to ne sviđa, onda ne možete prihvatiti vašeg partnera.

2. Pasivna agresija

Umesto da nešto kažu otvoreno i glasno, partneri okušavaju da nagoveste ili gurkaju onog drugog u pravom smeru, kako bi on sam “shvatio” šta oni misle ili žele. To se obično svede na zlobno podbadanje, dvoamislene aluzije, i sl. To pokazuje nedostatak komunikacije i razumevanja i nesigurnosti i samopoštovanja kod jednog ili oba partenra.

Šta da se radi: uvek se potrudite da glasno i jasno kažete ono što vam smeta i tražite isti takav odgovor od partnera. Ne gurajte stvari pod tepih niti prepostavljajte da onaj drugi zna šta mislite. I tražite podršku od partnera. Ako vas stvarno voli, dobićete podršku bez problema.

3. Taoci u ljubavnoj vezi

Emocionalni ucenjivači. To je ono kada jedan od partnera se stalno nešto žali na onog drugog, preteći da će da napusti vezu ili iznosi neku sličnu ucenjivački zahtev. Na primer, kada partner misli da ste hladni premanjemu kaže umesto da kaže “osećam da si ponekad hladan prema meni”, on vas optuži sa rečenicom tipa “ne mogu da se viđam sa nekim koji je sve vreme tako hladan prema meni”.

Šta da se radi: Kada ste emocionalni taoc u vezi, i žrtva čestih emocinalnih ucena, to postaje silna životna drama. I najmanja sitnica preraste u katastrofu gigantskih razmera. Ovde je važno da razumemo da ne može sve da nam se kod onog drugog sviđa. Potrudite se da razmenite misli i emocije bez osuđivanja i generalizacija.

4. Onaj drugi je kriv za moje emocije

Dođete kući sa lošeg dna na poslu, mrtvi umorni, i sve što želite je da se izvalite na sofu i gledate tv. Vaš partner želi da izađete napolje negde u provod. o preraste u raspravu i svađu, jer vam anije jasno kako on nema razumevanja za vaše emocije i potrebe, kada je vama tako loše. On treba odmah da napusti sve što je radio i sopstvene želje i emocije, da bi vama bilo bolje.

Prebacivati krivicu na partnera zbog naših sebičnih emocionalnoih potreba je klasičan primer loše postavljenih ličnih granica. Kad jednom postavite presedan daje partner ktiv za što se vi loše osćeate (i obrnuto), tada upadnate od odnos međuzavisnodi. Tada sve što radite (čak i gledanje tv) mora de se pregovara.

Šta da se radi:preuzmite odgovornost za sopstvene emocije i postavite očekivanje da i drugi uradi to isto. Postoji suptilna razlika kada neko pruža podršku u odnosu na toda mu to postane obaveza. Niste vi odgovorni za tuđe emocije: ako to postanete to vodi u tugu i bes, skrivanje pravih emocija i manipulaciju. Korisni bi bilo da svako od partnera vodi lični terapijski dnenvik o sovjim emocijama.

5. Pokazivanje “ljubavne” ljubomore

Padati u bes svaki put kad vaš partner razgovara, piše poruke inejlove nekom drugom, ili popravlja firzuru, smeška se grli u u blizini druge osobe, i pokušavati da kontrolišete ponašanje vašeg partnera jeste specifično bolesno stanje. To uvek vodi u sumanute detekvski istrage vernosti,hakovanje telefona, praćenje i prisluškivanje njegovog života.

Ono što me uvek fascinira kod mojih klijenata je da je takvo ponašanje njihovih partnera je zapravo odraz ljubavi, privrženosti i da ukoliko se ne ponašaju tako znači da ih dovoljno ne vole!!!

Dakle, ovde je u pitanju klovnovsko ludilo, i to uzajamno.

Šta da se radi: Apsolutno verujte svom partneru, to je osnov svega. Ok je da imate neku malu dozu ljubomore, to je prirodno. Ali pretrana ljubomora i pokušaj kontrole drugih ljudi sigurno uništava svaku vezu. To pokazuje da imate problem sa samopoštovanjem, osećanjem manje vrednosti i nesigurnošću u životu.

6. Kupovina rešenja problema

Kad god iskrsne neku krupan problem u vezi, umesto da ga rešavate vi krenete u prozivodnjih dobrih osećanja u vidu kupovine nečeg lepog ili odlaska na kakvo egzotično putovanje. Problem je samo u tome što ne postoji geografsko rešenje emocionalnih problema, kao ni popunjavanje prazne duše raznim stvarima.

Kupovina stvari je praktično guranje problema pod tepih, i vrlo je nezdravo rešenje za probleme. Tome su naročito skloni muškarci koje umesto da otvoreno rešavaju probleme, obasipaju žene poklonima ili otmenim večerama, i tako kod njih stvaraju osećaj lažne ljubavi, brige i pažnje, čime se stvari još više pogoršavaju na duži rok.

Šta da se radi: suučite se sa problemom. Izgubili ste poverenje? Razgovarajte o otme i načinim kako da se situacija popravi. Komunicirajte!

Vodite terapijski dnevnik. Radie vežbe terapijskog pisanja i komuniciranja. Pišite sebi i svojim iskustvima. Podelite ih sa partnerom. To je jedini način da ljubav opstane!

Savršenstvo kao patnja

Savršenstvo. Mnogi ljudi zahtevaju savršena rešenja za svoje probleme. Ili očekuju da će im neko drugo ljudsko biće dati savršeno rešenje. To često srećem u radionicama terapijskog pisanja. Jedno od rešenje za ovu porblematiku je da naučimo da se nosimo sa donošenjem odluka i sa svojim nesavršenim rešenjima životnih problema.

Ova dilema se često može sresti u nesrećnim ljubavnim odnosima, kada ljudi izveštavaju da se osećaju uhvaćenim u klopku. Milena, u jdnom terapeutskom pismu svom mužu, na primer, kaže da je očajno nesrećna u braku i da bi želela da napusti muža, ali je blokirana sledećim faktorima:

  • možda će kasnije zažaliti zbog svog postupka
  • možda će povrediti njegova osećanja
  • možda emotivno neće moći da se snađe sama
  • možda nikada neće naći drugog partnera

Ovde je jasno da postoji mnogo iracionalnih uverenja o kojima treba dobro razmisliti. Prvo, nikada ne možemo biti odgovorni za osećanja drugih. U tom slučaju bi morala ceo svoj život da posveti usrećivanju svog muža. Drugo, ispravno i pogrešno nisu korisne odrednice ponašanja. Ono što je korisno jesu posledice.

Milena, kao i svi mi, ima mogućnost izbora: može da izabere da uradi nešto “pogrešno” i da ne oseća krivicu zbog toga. Recimo mogla bi da uradi sledeće:

  • Ostati u braku i biti nesrećna
  • Ostati u braku i raditi na tome da ne bude nesrećna
  • Napustiti brak

Problem je u tome što ljudi pri donošenju ovakvih odluka često žele nove mogućnosti. Na primer, ona možda želi „Mogla bih ostati u braku kada bi moj muž bio drugačiji“. Što je nerealno, iracionalno uverenje, jer ne možeš da menjaš druge ljude. Bilo bi lako kada bi mogli da konstruišemo realnost i smislimo njabolje mogće alternative. Ali najčešće postoje situacije gde možemo da biramo jedino između nekoliko ograničenih mogućnosti.

Milena može i da ne uradi ništa, a da opet oseća krivicu i kinji sebe zbog toga. Prema tome, možemo da se držimo svojih iracionalnih uverenja i pogrešnih vrednosti i da budemo nesrećni, ili možemo da menjamo pogrešna uverenja i da želimo da budemo srećni.

Suština je u tome da što god uradili, uvek moramo da se suočimo sa činjenicom da ne postoje apsolutno i savršeno ispravne odluke bez negativnih posledica. Tek mali broj životnih odluka ne spada u tu kategoriju. Izbori i mogućnosti ne idu uz garanciju. To znači da ne postoji garancija za sreću. Što god da odlučimo uvek će postojati i određeni rizik. MI možemo ili da ih izbegavamo, i budemo stalno nesrećni, ili da ih prihvatimo kao kreativne izazove.

Mislim da je ipak bolje ovo drugo.

Ljubav je najbolja terapija

Ništa nije samo po sebi dobro, ni loše, zavisi samo šta o njemu mislimo.
– Vilijam Šekspir.

Ljubav, reč koju svi volimo. Ponekad se u životu događa da, koliko god se mi trudili da živimo smisleno i ispravno, sam život nam priređuje razne nevolje na koje ne možemo da utičemo. U takvim trenucima korisno je da odustanemo od želje za kontrolom i pustimo da se stvari događaju same od sebe. Uporno inisistiranje da se suprotstavljamo u tom trenutku buijici koja je jača od nas, donosi nam samo još većnevolje. Postoji jedna stara izreka koja kaže – “ne možeš zaustaviti vetar da duva, ali možeš da podesiš jedra”.

Traumatska iskustva imaju potencijal da dodirnu svaki aspekt našeg života – na dobar ili loš način. Na primer, nakon neke tragedije, ljudi često govore o tome koliko im mnogo znače društveni odnosi i veze sa drugim ljudima (podrška, pomoć, razumevanje), kao i kako su uspeli da pronađu smisao u svojim životima. Patnja očigledno ima moć da pokreće ljude na samorazumvanje, preispitivanje, preporod i duhovni napredak. O tome dovoljno svedoči istorija umetnosti kroz brojna dela velikih umetnika. Pri tome, emocije su ključni nosač ideja i razumevanja, i u simbiozi misli i emocija nastaje smisao za kojim svi tragamo.

Iz tog razloga, emocije su vrlo važne u terapeutskom pisanju. Analiza terapijskih vežbi pisanja može otkriti da ljudi koji izražavaju pozitivne emocije dok pišu o traumatskim događajima, imaju najviše koristi od ovakvog pisanja. Poslednja israživanja u pozitivnoj psihologiji pokazala su da prizivanje u sećeanje i izražavanje pozitivnih emocija na kreativan način ima važne lekovite efekte na naše zdravlje. Na žalost, u svakodnevnom životu često nam se događa da kada doživimo neki naprijatan i traumatični događaj, obično nam prijatelji i bliski ljudi govore pojednostavljene i glupave reči „utehe“, kao što su:

„Kad prođe neko vreme, sve će ti ovo biti smešno“

Ne, verovatno neće.

„Gledaj dobru stranu cele te stvari, u svakom zlu ima nečeg dobrog“.

Nikada u tome neće biti dobre stvari koja je vrednja gledanja.

„Hajde, razveseli se, nije to ništa strašno“.

Hajde, crkni.

Ljudi su po svojoj prirodi egocentrična bića. Tako da se obično događa da nama bliske osobe žele da budemo srećni nakon nekog bolnog događaja. I to, ako je moguće, vrlo brzo srećni, zato što je naš bol suviše težak njima, i ne žele da se nose sa tim. Ako bi mogli da se brzo oporavimo i opet budemo veseli kao pre, onim drugima oko nas bi bilo mnogo udobnije.

Ljubav, kao najača pozitivna emocija, je ovde od velike važnosti. Ona predstavlja odricanje od sopstvene urođene sebičnosti, iskazivanje duboke empatije, ideju žrtve za tuđu dobrobit i razumevanje samog života u njegovoj osnovi opšteg poretka Univerzuma. Ljubav je univerzalna energija života, koja u sebi nosi plamen blagostanja, melem  a duhovne rane i isceljiteljsku moć izuzetne snage.