Pišem da izrazim sebe

Kako se izraziti putem pisanja?

Mnogi ljudi prvo dolaze na moje radionice kreativnog pisanja ili pisanja kao terapije jer žele da se izraze svoje najdublje misli i emocije, podele breme života. Emocije su na vrhuncu, ideje lete, a glava zujji puna raznih misli. Ima li boljeg načina da sve to skinete sa grudi nego da to zapišete?

Samoizražavanje kroz pisanje je čin davanja oblika našim mislima, idejama, iskustvima i emocijama, i ono je srce i duša svih oblika umetnosti. I života, rekao bih. I to bez preterivanja.

Pisanje, u kreativnom ili terapijskom obliku, je jedan od najfleksibilnijih i najpristupačnijih medija za samoizražavanje. Možemo da stavimo svoja osećanja u apstraktnu poeziju ili da podelimo svoja stvarna iskustva u ličnim esejima. Možemo istražiti ljudsko stanje pisanjem fikcije. I naravno, možemo da se udubimo u sopstveni unutrašnji svet tako što ćemo voditi dnevnik. Ili vežbe izražajnog pisanja u obliku beleški, pisanja pisama, pisanja za druge.

Postoje brojne prednosti samoizražavanja, a prednosti su različite za svakoga. Neki ljudi koriste jutarnje beleške (nekoliko stranica rukom pisanog toka svesti svakog jutra) da bi očistili nered iz svojih umova, što može poboljšati koncentraciju i fokus, dok drugi koriste pripovedanje da bi razumeli sebe i odnose sa drugim ljudima i razumeli svet oko sebe. Evo nekoliko uobičajenih prednosti samoizražavanja:

  • Terapeutski: Kroz pisanje možemo bolje razumeti naše probleme, fokusirati se na njihovo rešavanje i pronaći rešenja koja su nam potrebna.
  • Samorazvoj: Vođenje dnevnika se podstiče u mnogim oblastima samorazvoja, od fitnesa do razvoja karijere. Pisanje nam omogućava da artikulišemo svoje ciljeve i pratimo naš napredak ka njihovom postizanju.
  • Oslobađanje: Oslobađajuće je dati sebi lični prostor za pisanje na koji ne utiče mogućnost da neko drugi čita ono što ste napisali. Postoji sloboda pisanja bez inhibicije.
  • Otkriće: Čin pisanja vas tera da artikulišete svoje misli, što često vodi do novih otkrića. Možete otkriti oproštaj kroz pisanje, ili možete otkriti gledišta za koje niste znali da ih imate.
  • Katarza: Kreativnost je generalno katarzična. Postoji nešto uzbudljivo u stvaranju nečega. Ali postoji i katarza u izražavanju zatvorenih osećanja i potisnutih misli, i oslobađanju uma od njegovog nereda.
  • Izgradnja odnosa: Ne možemo uspostaviti vezu bilo koje vrste bez komunikacije koja uključuje samoizražavanje. Svako od nas treba da se oseća shvaćenim i saslušanim. Deleći naše samoizražajne tesktove isključivo sa sobom (terapeutsko pisanje) ili sa drugima (kreativno pisanje), gradimo veze, ali je jednako važno imati zdrav odnos sa samim sobom.
  • Deljenje: Naše samoizražavanje može uključivati znanje ili iskustva koja delimo u korist drugih. Naše pisanje bi moglo da učini da se neko drugi oseća manje samim ili da ponudi vredne informacije ili mudrost koja pomaže ljudima.
  • Potvrđivanje: Čak i ako ne objavimo ili ne podelimo svoje pismeno samoizražavanje, izražavanje naših misli i osećanja u rečima može nam pomoći da ih priznamo i osećamo se potvrđenim. Iako možemo da podelimo svoje pisanje sa drugima i dobijemo osećaj validacije od njihovog prijema, nije nam potrebna spoljna validacija; moćnije je ako dolazi iznutra.
  • Olakšanje: Zadržavanje u teškim mislima i emocijama nije zdravo. Svakako ne želimo da neprekidno kukamo i neprestano pišemo o negativnosti – ali je zdravo istražiti ta osećanja, a zatim pronaći način da se izlečimo i nastavimo dalje. Čin pisanja o našim izazovima može biti olakšanje, posebno kada se bavimo privatnim stvarima koje možda ne želimo da podelimo sa drugima.

Najbolje prakse za samoizražavanje uz kreativno pisanje

Samoizražavanje može biti vežba u istraživanju naših uverenja, deljenju naših vrednosti ili pružanju naših iskustava. Možda biste želeli da svoje samoizražavanje pretvorite u pesme, priče ili eseje koje će ljudi čitati. Ili možda samo želite da vodite dnevnik ili pišete uzbudljive vežbe pisanja kao terapije koji niko osim vas nikada ne vidi. Dok težite samoizražavanju kroz pisanje, evo nekoliko najboljih praksi koje možete da primenite:

Identifikujte svrhu. Ako ste odlučili da koristite kreativno pisanje za samoizražavanje, odvojite malo vremena da razmislite o svojoj svrsi. Da li ispitujete sopstvena osećanja? Sređujete svoje misli? Stvarate priče i pesme koje sadrže vaša uverenja ili vrednosti? Da li pišete dnevnik za samorazvoj iz terapeutskih razloga? Uvek pomaže da znate zašto nešto radite i kakvi će biti rezultati.

Budite kreativni. Javno pisanje na blogu ili društvenim mrežama su najčešći alati za pisanje kao modela samoizražavanja. Ali većina vrsta kreativnog pisanja sadrži samoizražavanje, pa razmislite o pisanju eseja, pesama i priča.

Uspostavite granice. Da li pišete za sebe? Ako ne želite da delite svoje pisanje sa drugima, ili ako samo želite da ostane privatno, preduzmite korake kako biste osigurali da drugi nemaju pristup vašim spisima. Napravite digitalni dnevnik zaštićen lozinkom ili napravite dnevnik snimanja (beležnica koju snimite kada završite sa njom).

Budite refleksivni: ako pišete o svojim proživljenim iskustvima, uključite svoje misli i osećanja o tim iskustvima.

Iskrenost je najbolja politika: Najbolje pisanje je puno istine. Čak i fikcija i poezija, koliko god apstraktni ili fantastični, sadrže neku vrstu iskrenosti koja proizilazi iz toga što je pisac iskren. To znači da moramo prihvatiti ono što jesmo. Moramo biti svoji. Ne pišite ono što mislite da ljudi žele da čuju i ne zadržavajte svoje lične istine.

Nemojte se suzdržavati: kada pišete materijal koji je samoizražavajući, pustite da vaša istina teče. Ako je vaše pisanje toliko lično da nikada ne biste želeli da ga iko pročita, uvek ga možete kasnije uništiti. Ako želite da ga podelite, uvek ga možete revidirati da biste ga očistili za objavljivanje. Ali osećaj otvorenosti i slobode da se izrazite tokom početnog pisanja često rezultira katarzičnijim iskustvom.

Priznajte i cenite iskustvo: Sa samoizražavanjem, čin pisanja je sopstveno iskustvo. Dobar je osećaj ispustiti sve napolje! Zato je iskrenost i otvorenost najbolja politika i ne treba da se uzdržavate. Ponekad je bolno, drugi put je uzbudljivo, ali uvek je jedinstveno i lekovito duhovno putovanje. Zato budite prisutni zbog iskustva i prihvatite sebe onakvim kakvim zaista vi jeste.

Priključite se mojim radionicama kreativnog ili terapijskog pisanja. Uživajte u pisanju kao metodu izražavanja sebe, ličnom rastu i napretku. Imate priliku da život promenite na bolje iz korena. Potrebni su vam samo papir olovka i mnogo dobre volje.

Setite se: svako putovanje uvek započne prvim, malim korakom 🙂

Pratite moj sajt

Pisanje je lek protiv usamljenosti

Kako da pobedite usamljenost? Terapijsko pisanje može biti izvrstan način da do postignete. Kada ljudi pišu o tome šta im je u srcu i umu, oni se osećaju bolje i zdravije. I ne radi se samo o tome da svoje probleme skidaju sa svojih grudi.

Pisanje predstavlja idealno i svima dostupno sredstvo za istraživanje i izražavanje osjećaja. Omogućava vam da shvatite sebe i svet koji doživljavate. Dublje razumevanje kako mislite i osećate pruža vam jaču vezu sa sobom. To je ta veza koja vam često omogućava da prevaziđete negativne emocije (kao što je krivica i sramota) i umesto toga pristupite pozitivnim (kao što su optimizam ili empatija), što predstavlja negujući osećaj povezanosti sa drugima pored sebe.

Zašto terapija pisanjem?

Pisanje je lek za vaš um. Kad god se osećate mentalno i emocionalno iscrpljeno, zapisivanje stvari koje vas muče pomoći će vam da strukturirate svoje misli i unesete mir u vaš um.

Mnogi terapeuti preporučuju svakodnevno ulaganje vremena za pisanje kako biste poboljšali svoje mentalno blagostanje. Moje iskustvo kao pisca i ediukatora i terapeuta terapije pisanjem, kaže da je vođenje dnevnika i svakodnevno pisanje omiljenih terapijskih vežbi ili jednostavnih beleški u njemu jedna od navika uspešnih ljudi. Uspešni ljudi koriste pisanje na tri načina:

  • da izraze zahvalnost kako za uspehe, tako i za neuspehe;
  • ispitaju emocionalnu toksičnost, zaronjavanje u teške emocije i šta ih uzrokuje;
  • da istraže buduće ciljeve i moguće prepreke sa kojima se mogu suočiti, uključujući osećanja i osećanja koja ih mogu sprečiti da ih postignu.

Postoji nekoliko tehnika koje ljudi mogu koristiti tokom pisanja kako bi strukturirali svoje misli i smanjili anksioznost. Ali na koje načine pisanje zapravo funkcioniše kada je u pitanju poboljšanje mentalnog zdravlja?

Hajde da saznamo.

1. Efikasna tehnika pažnje i fokusa

Prošle godine je Kembridž Universiti Pres objavio zanimljivo istraživanje koje je obuhvatilo studiju grupe ljudi od kojih je traženo da se bave izražajnim/terapijskim pisanjem 15-20 minuta dnevno, a da ne umanjuju svoje emocije. Istraživanje je pokazalo da ljudi koji nisu bili stidljivi u izražavanju emocija koje su doživeli tokom pisanja imali su bolje indekse fizičkog i mentalnog zdravlja od onih koji su pisali o neutralnim temama.

Ovo istraživanje pokazuje ne samo kako pisanje samo 20 minuta dnevno može da pomogne vašem mentalnom zdravlju, već i koliko vas dobro uči da budete u trenutku (ovde i sada) i prepoznate svoja osećanja. Ovo se naziva „pristup pažnji“, čiji je cilj da pomogne ljudima da nauče kako da zastanu i oslobode svoj um fokusirajući se na stvari koje se dešavaju u određenom trenutku.

Prednost pisanja i pažnje je u tome što vam pomažu da se koncentrišete na jedno i potpuno oslobodite um od drugih stvari koje vam smetaju i prenatrpavaju vaš um. Svakodnevno vežbanje pomoći će vam da bolje razumete svoje postupke i ponašanje, ali i ublažiti anksioznost.

2. Vežba za emocionalnu inteligenciju

Nepriznate emocije mogu dovesti do depresije. Međutim, pisanje vam može pomoći da upravljate depresijom, trenirajući svoju emocionalnu inteligenciju.

Emocionalna inteligencija se može naučiti, a terapijsko pisanje je jedan od mogućih alata za njeno ostvarivanje. Može se koristiti na isti način kao i pažnja, kada opisujete određeni događaj ili stvar koju trenutno posmatrate, zamenjujući staru negativnu emociju nečim drugačijim.

Kako tačno to funkcioniše? Hajde da vidimo.

Koliko često se osećate iznervirano, iako ne postoji očigledan razlog za ovu emociju? Ovu emociju doživljavate svakodnevno kada ste na putu ili stojite u redu da uzmete salatu za ručak. Ova emocija se toliko ukoreni u vaš um da više ne vidite razlog iza nje.

Dozvoliti sebi da zastanete na trenutak, priznajući ovu emociju i zapisujući je zajedno sa svim mogućim razlozima koji su je mogli prouzrokovati, pomoći će vam da poboljšate svoju emocionalnu inteligenciju i budete svesni kada sledeći put određena situacija može izazvati anksioznost ili vas jednostavno iznervirati.

3. Čišćenje prostora u glavi

Ponekad misli, osećanja i emocije preplave naš um, stvarajući prave gužve u saobraćaju i donoseći strepnju. Ono što vašem umu u ovom trenutku treba je alat, poput semafora, koji će uneti doslednost i strukturu u vaše misli i osećanja.

Drugi put vam je potreban drugačiji alat za potpuno uklanjanje nekih nefunkcionalnih misli iz glave, tako da vam više ne smetaju. Vođenje terapijskog dnevnika vrlo dobar alat koji će vam pomoći da u svom umu napravite pravo prolećno čišćenje . Trik nije u tome da se ne bojite suočavanja sa sobom dok pišete i priznajete kada osuđujete sebe ili se osećate nezadovoljni svojim postupcima. Ovo će vam pomoći da naučite kako da se oslobodite situacija koje vas muče i oslobodite um od ometajućih misli.

Budite sam sebi najbolji terapeut

Pisanje je kreativan način za poboljšanje mentalnog zdravlja. Međutim, kao i većinu lekova, treba ga uzimati redovno. Svakog dana do 20 tihih minuta za pažljivo pisanje pomoći će vam da ublažite anksioznost, smirite misli i osećanja i unesete mir u vaš um. Čitamo se i pišemo!

Pisanje života

Put izlečenja uvek započne prvim, malim korakom.

Traumatični životni događaji obuzimaju nas haosom i neizvesnošću. Često, kao mehanizam za suočavanje, isključujemo svet i povlačimo se u sebe. U ekstremnim slučajevima, plašimo se kontakta zajednice i ljudi. Trauma teško utječe na naše emocionalno i mentalno zdravlje i nastavlja da nas proganja čak i kada smo fizički izašli iz životnih događaja koji su je prouzrokovali.

Trauma dovodi do posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) i manifestuje se u obliku anksioznosti, depresije, besa, iscrpljenosti ili oscilirajućih emocija. Za ljude koji se bave traumom, pisanje – a posebno pisanje života – može biti vrlo terapeutsko. Pored traženja profesionalne podrške za mentalno zdravlje, takođe predlažem da se pisanje koristi kao način lečenja.

Ako ste spremni da upustite u terapijsko pisanje, upamtite sledeće ključne stvari:

  • Za ljude koji se bave traumom, pisanje – a posebno pisanje života – može biti vrlo terapeutsko.
  • Pisanje priče vašeg života i lični eseji fokusiraju se na jednu emociju ili iskustvo u vašem životu, ali vaše pisanje treba da ga poveže sa većim brigama. Ono što vas čini ranjivim mogu biti vaše neposredne okolnosti, ali o tim okolnostima se obaveštavaju sistemi, procesi ili problemi. Identifikujte ih istraživanjem: ovo može varirati od govora ljudima oko vas do čitanja životne filozfoske psihološke i slične litrature.
  • Kada pišete terapijske vežbe ili vašu priču, možda biste želeli da pogledate unutra pre nego što pogledate spolja. Kroz proces pisanja naučite se prihvatanju: prihvatite svoje emocionalne i fizičke ožiljke i ne bojte se da delite svoje ranjivosti. Kritično se osvrnite na svoj život i saznajte šta vas čini delom većeg univerzuma.
  • Tuga je privatna, ali zato tugovanje to ne mora da bude. Prihvatite zajednicu, bilo u procesu pisanja ili u prevazilaženju izazova o kojima pišete. Zajednica sličnih ljudi, kolega pisaca, urednika, čitalaca i recenzenata pomoći će vam da ispolirate svoj zanat; zajednica prijatelja, porodice, saradnika i kolega koji pate oko vas pružiće solidarnost, podršku i snagu da nastavite dalje.
  • Naučite da preuzimate vlasništvo nad svojim životom i oblikujete ga onako kako želite pisanjem. Koristite perspektivu drugih da biste stvorili bolju verziju sebe i svog pisanja, ali ne dozvolite da vas utiša.
  • Pišite i živite kao preživeli, a ne kao žrtva. Tada, kada budete spremni da delite svoje pisanje sa čitaocima, znajte da više niste samo preživeli, već pobednik!

Terapijsko pisanje, u formi individualnih ili grupnih radionica će vas naučiti ovom, prvom, malom ali najznačajnijem koraku!

Umetnost i depresija

Tamo gde postoji depresija, često stanuje i umetnost – ponekad i velika umetnost. Po, Polok, Mikelanđelo, Hemingvej, Kits, Gogen, Dikens i Blejk samo su nekoliko poznatih kreativnih umetnika za koje se zna da su patili od strašnih napada depresije.

Ali kako se tačno međusobno povezuju depresija i umetnost? Da li depresivne epizode ​​nekako pomažu u kreativnom procesu, ili postoji nešto u tome što ste umetnik u bilo kom kreativnom polju što predisponira da se razvije depresija?

Psiholozi i psihijatri su decenijama proučavali i razmišljali o ovom pitanju, a većina je zaključila da depresija igra ulogu u kreativnom stvaranju.

Kako se umetnici nose sa depresijom

Budući da kreativni ljudi imaju tendenciju da budu visoko svesni, refleksivni i emotivni, čini se da su skloni da mnogo više vremena provode razmišljajući o svojim neuspesima, strahovima, nesigurnostima i razočarenjima nego većina ljudi.

Kao idealisti sa širokom maštom, lako mogu zamisliti život koji se živi drugačije, sa daleko višim nivoima postignuća i zadovoljstva. Takođe, ako umetnici imaju jaku društvenu svest, kao što imaju mnogi kreativni ljudi, oni mogu provesti mnogo vremena u zamišljanju mogućih rešenja za društvene, političke i ekonomske probleme u svetu.

Nažalost, njihova rešenja o kojima se sanjalo ne moraju uvek biti praktična ili izvodljiva. Ukratko, kreativni ljudi mogu postati hronično frustrirani jer im njihov idealizam i reflektirajuća priroda onemogućavaju da prihvate sopstvene neuspehe ili neuspehe društva. Drugi koji nemaju takvu kreativnu sklonost mogu biti rastuženi u ovom trenutku.

Ali biće mnogo manje verovatno da će se povezati u čvorove zamišljajući i premišljajući alternativne istorije koje su se mogle dogoditi, ali se nisu, ili bi se trebale dogoditi, ali nikada neće.


ONLINE INDIVIDUALNE I GRUPNE RADIONICE TERAPIJSKOG PISANJA. Mesto našeg susreta! Pridružite nam se na individualnoj ili grupnoj radionici terapijskog pisanja i naučite tehnike samopomoći. Pisanje može postati vaš lični terapeut. 


Depresija može biti iscrpljujuće stanje, ali često je znak upozorenja i vapaj za pomoć. Drugim rečima, poziva na akciju, a oni koji imaju velike umetničke sposobnosti prirodno se okreću svojoj umetnosti da izraze ono što osećaju. Njihova depresija možda nije uzrok njihove umetnosti, ali može biti motivacija za nju ili mehanizam suočavanja s njom.

To pomaže u objašnjavanju zašto je toliko kreativnih ljudi opterećenih depresijom uspelo da održi tako impresivan učinak kreativnih dela.

Umetnost kao terapija za depresiju

Dodatni dokazi koji ukazuju na to da umetnost može biti mehanizam za suočavanje sa depresijom potiču iz iskustava onih koji su učestvovali u programima umetničke terapije u rehabilitacionim centrima ili raznim oblicima art terapija ili metoda samopomoći kao što je terapijsko pisanje.

Zahvaljujući odličnom uspehu, umetnička terapija dobija na popularnosti u lečenju zavisnosti i čitavog niza poremećaja mentalnog zdravlja, uključujući depresiju. Kada se koristi za lečenje depresije, umetnička terapija funkcioniše kao izlaz za izražavanje osećanja koja nije lako pretočiti u reči ili koja su toliko potisnuta ili skrivena da se mogu otkriti samo kroz slobodne i otvorene kanale kreativnog procesa. Terapijsko pisanje je upravo takav proces.

Umetnička praksa svih vrsta umetnika odvodi dublje u sopstvenu podsvest, gde će se verovatno naći odgovori na misterije mentalnih bolesti. U umetničkoj terapiji, postupak vode obučeni savetnici koji mogu pokazati pacijentima kako da otključaju ključeve sopstvenog uma.

Mnogi veliki umetnici koji su patili od depresije obično nisu imali takva uputstva, ali slično tome, našli su put do kreativnog mesta vođenog unutrašnjim instinktom da se negativna osećanja rešavaju umetničkim izražavanjem. Tada ovde možemo videti kako se stvara ili jača veza između umetnosti i depresije.

Takođe možemo videti zašto je umetnost efikasna i korisna praksa za svakoga ko želi da izrazi i pomogne u prevazilaženju svoje patnje razvojem veće samosvesti i razumevanja. Iako umetnost može biti dobro sredstvo za dublje izražavanje ili razumevanje depresije, važno je zapamtiti da depresija zahteva odgovarajući profesionalni tretman – sama umetnost ne može uvek da je reši.

Čitamo se i pišemo!

Terapijsko pisanje i samospoznaja

Šta je samospoznaja? Kako ona utiče na naš život? Samospoznaja u obliku razvijene samosvesti  je sposobnost da se posveti pažnja svim aspektima vas samih i umeće da koristite mentalne i fizičke senzacije kako bi oblikovali svest o svetu koji vas okružuje, kao i unutrašnjem mentalnom i fizičkom svetu nas samih. To je:

  • sposobnost da koristite senzorne kapacitete kao što su vid, sluh i dodir kako bi dobili tačne informacije o spoljnom svetu;
  • da koristite osećanja kao što su žeđ, glad, mučnina, vrtoglavica i fizički bol da biste dobili tačne informacije o stanju vašeg tela i onome što mu je potrebno;
  • da koristite memoriju za skladištenje i pružanje pristupa informacijama iz prošlog iskustva;
  • da koristite svoj registar istine za otkrivanje laži i drugih dezinformacija;
  • da koristite intuiciju da biste je „slušali“ i bili u kontaktu sa „velikom slikom“ života u celini;
  • da koristite savest koja će vam omogućite da donosite i delujete po onim teškim moralnim odlukama koje, na primer, mogu zahtevati da delujete protiv društvenih konvencija ili zakona;
  • da koristite osećaje poput straha, sreće, emocionalne boli, radosti, besa, zadovoljstva, tuge, seksualnosti i ogromnog broja drugih da vam govore šta se dešava sa vama u bilo kojoj situaciji i daju vam da snagu da se ponašate na odgovarajući način u i u pravovreme;
  • i da koristte intelekt za sticanje, tumačenje, analizu i procenu informacija iz ovih i drugih izvora, kao što je pisani materijal.

Samosvest je sposobnost da se sintetišu svi unosi iz ovih i drugih izvora kako bi se u bilo kojoj situaciji iskristalisala odgovarajuće opcije ponašanja.

Dezintegrisati ili rangirati ove međusobno povezane komponente samosvesti (na primer, smatrati ‘mišljenje’ nekako razdvojenim i superiornim u odnosu na ‘osećaj’) ili ih smatrati sukobima jedni s drugima, to znači da se ceni svaka funkcija kao vitalni deo celine, čak i ako privremena neodlučnost prethodi integrisanom osećaju kako postupiti.

Programi i detinjstvo

Um je genetski programiran kao celovita celina, a ne konfliktni skup komponenti, ali se lako oštećuje tako da jedan deo njegovog kapaciteta dominira ili suzbija druge. Stalno uništavanje iz sposobnosti detinjstva da obratimo pažnju na sve to, a naročito naša osećanja, progresivno uništava urođenu sposobnost da postanemo samosvesni.

Šta uzrokuje ovu štetu? Strah. I šta čini um da reaguje sa terorom i na taj način narušava sve druge funkcije istovremeno? Nasilje. A posebno neumoljivi napad nevidljivog nasilja i krajnje nevidljivog nasilje koje je deci naneto tokom celog detinjstva.

Ako želite da znate koliko je ozbiljna ova šteta, razmislite o nekoliko jednostavnih pitanja: Da li ikada radite ono što vam kažu drugi? Zašto? Da li znate kako stajati u savršenom stavu prema sebi i drugima(i možete li to učiniti)? Znate li koja hrana vas čini zdravim (i jedete li je)? Da li namerno plašite decu da bi ih naterali da rade ono što želite? Zašto verujete da je ovo funkcionalno? I da li se osećate mirno i snažno u stanju da se nosite sa bilo kojom situacijom, uključujući predstojeću pretnju ljudskog izumiranja (ili više volite da se zavarate da se to ne događa)?

Samospoznaja takođe omogućava pojedincu da daje prioritet, ali ne i da „zaboravi“. Na primer, ako neko povredi nogu dok izbegava opasnu situaciju, on će morati da da prednost prvenstvu bekstva od povrede. Ali, čim okolnosti to dozvole, samosvesni pojedinac prestaće da radi sve drugo kako bi namerno obratio pažnju na povredu, posebno fokusirajući se na bol i, ako je potrebno, primenjujući odgovarajući tretman prve pomoći. Zašto?

Sve komunikacije, bilo u obliku osećaja kao što su strah i bes, fizičkih simptoma kao što su mučnina i bol, i senzornih signala poput zvukova i mirisa, dizajnirane su tako da vašem umu daju informacije o onome što se događa, ali ove informacije mogu biti kompletne i korisne ako posvećujete pažnju ovoj ili ovoj pojavi. Na primer, kod fizičke boli, bol je dizajniran da privuče vašu pažnju i, ako fokusirate pažnju na bol, a ne da strahujete da potisnete svoju svest o tome (na primer, odvlačenjem pažnje od sebe ili uzimanjem lekova protiv bolova) što su nasnaučili i terorisali da radimo kao deca, tada će vaše telo biti u optimalnom režimu za reagovanje na bol i šta ona signalizira, uz odgovarajuću kratkoročnu i dugoročnu strategiju isceljenja.

Vaša pažnja je vitalni sastojak vašeg isceljenja: prvo, jer optimizira sposobnost vašeg tela da prepozna i efikasno primenjuje jedinstveno odgovarajuću strategiju isceljenja za ovu okolnost, i drugo, jer vam govori šta treba da radite i šta trebate da promenite (ako ništa drugo), i kratkoročno i dugoročno, ako želimo da dođem do potpunog izlečenja.

Bol i strah

Ako usredsredite pažnju na bol, ona će praktično uvek biti i podnošljiva i kratkotrajna. Jednom kada bude obratio pažnju na vaš problem, vaš imuni sistem će automatski početi da utišava bol. Bez pažnje nikada neće doći do potpunog izlečenja. Još gore, vaše telo će skladištiti bolest ili povrede čiji je bol simptom i to će se stalno ili više pojavljivati tokom života, što će rezultirati hroničnim padom zdravlja, kao i intenzivnijim i dugotrajnim bolovima koji zahtevaju bol, češća i sve jača odvraćanja pažnje i lekovi koji ga suzbijaju, kako rastete, uprkos činjenici da je ljudski organizam u starosti tako snažan (čak i ako je drugačije) kao i mladost.

Svrha emocionalne boli je ista kao i fizička bol: da privuče vašu pažnju. Ali ako se emocionalna bol ne oseti u to vreme (tj. Strah koji je potisnut), vratiće se kasnije kako bi bio veći i jači. Ili će nas prerano ubiti.

Ukratko, kao što će pojedinac usled straha (svesno ili nesvesno) potisnuti svoju svest o fizičkom i emocionalnom bolu, takođe će zbog straha (i sve više automatski i nesvesno) potisnuti svoju svest o svim aspektima svog uma.

Stoga, ako želite da steknete Samospoznaju koja je vaše pravo od rođenja, moraćete da obratite pažnju na (to jest, da provedete vreme osećajući) strah koga nesvesno potiskujete. Terapijsko pisanje je odličan meotd smaopomoći da ovo osvestite i nosiste se sa uspešno sa ovim emotivnim problemima.
Kako ovo radite? Kratki odgovor je sledeći: Ako se u određenoj situaciji osećate prestrašeno, pokušajte se svesno usredsrediti na osećaj svog straha onoliko dugo koliko možete, pre nego što na njega reagujete. Kada ga zapišete već ste učinili ogroman korak napred.

Brojne vežbe terapijskog pisanja osmišljene upravo da komunicirate sasvjim unutrašnjim bićem, prepoznajete loše misli i emocije i egfikasno se nosite sa njima. Ova metoda psihološke samopomoći je nežna i postepeno vas vodi ka isceljenju duše i tela i razvoju istinske samospoznaje ko smo i kuda idemo. I to je dovoljno za početak, zar ne?

Osnove terapije pisanjem

Šta je to terapija pisanjem i kako funkcioniše? Online radionica. Osnovne tehnike terapijskog pisanja kroz praktični prikaz i vežbe. Terapija pisanjem je idealan način da rešavate životne probleme i traume uz unutrašnji komunikaciju sa sopstvenim bićem. Idealan metod samopomoći za sve senzitivne ljude – Budite sam sebi terapeut!

Na webinaru učimo najvažnije terapijske tehnike pisanja uz pomoć kojih možemo da rešimo brojne životne traume.

  • Asocijativno pisanje
  • Kratke vežbe zasvaki dan
  • Kako voditi terapijski dnevnik

Budite sam svoj terapeut uz efikasne tehnike samopomoći terapijskog pisanja.


Prijavi se za webinar

Kako pisanje otrkiva tok misli

KO JE PISAO OVAJ TEKST?

Ovde nešto nije u redu. Ova je knjiga čudna. Inicijal moga prezimena stalno se javlja u sumnjivim kombinacijama. Neke me priče podsećaju na moje doživljaje, za koje ovaj profesor uopšte ne može da zna. Kako mi je ova knjiga uopšte dospela u ruke? Čovek u knjižari me je čudno gledao. Kao da se nekako zagonetno smeškao? Ko mi je tako uporno pominjao ovu knjigu koju sad čitam? I čemu to zapravo? Zašto bih baš ja čitao ovu knjigu o terapiji? Da li to neko hoće da kaže da sam lud? Da li neko hoće da me smesti na psihijatriju? A sad još čitam i ove rečenice! Znači li to da će istina uskoro izaći na videlo? Neće li za koji čas, dok čitam o odvođenju na psihijatriju koje mi preti, neko ući u sobu i ljubaznim saosećajnim glasom mi reći da spakiujem stvari i pođem s njim u bolnicu? Sad još osećam i lagani pritisak na želudac. Otkud odjednom to? A i soba u kojoj se nalazim nekako je čudna. Kvaka na prozoru pokazuje na mene. Zašto? Slika na zidu visi malo ukoso. Šta to treba da znači? Sve je ovde nekako namešteno. Čak ni čovek kojeg sam sreo pre nego što sam se povukao da bih čitao nije reagiovao kao inače. Njegove reči nisu, doduše, bile posebno sumnjive, ali kad sam počeo da ga pažljivije slušam, osetio sam neki prizvuk. Sad treba da okrenem stranicu, zašto baš sad? Da li moram da nastavim da čitam? Što ako zatvorim knjigu? Hoće li to biti znak da će se dogoditi nešto strašno? Ionako već duže vreme imam neki čudan osećaj. Hoće li se dogoditi sada? Sledećeg trenutka? Sve je tako jezivo. Nekako nestvarno. Nije kao inače. Ali šta se u stvari krije iza toga? Neko kuje zaveru protiv mene? Zašto se ne pokaže? Čemu sva ta tajanstvenost? Ipak, što više razmišljam, to mi više na pamet pada onaj prodavac u knjižari. Baš se čudno smeškao. Sto posto je on iza svega. Pa naravno, on je sve to organizovao! On mi je na prevaru uvalio u ruke ovu izmanipulisanu knjigu sa svim tim skrivenim porukama, on želi da me izludi, ponizi, uništi. On je i ovde u sobi sumnjivim tehničkim metodama stvorio neke neobične pojave. Možda on i moj želudac obasjava nekakvim nevidljivim laserskim zracima. Taj je tip stoji iza svega! Sad je jasno! Ali neću ja njemu da dopustim da me tako lako slomi! Neću mu dopustiti da me teroririše zracima! Neću dopustiti da me izludi! Ja nisam lud! Moja okolina je poludela — sludeo ih je onaj odvratni prodavac.

***

Ovaj tekst je jedan od primera vežbe asocijativnog pisanja iz radionice terapijskog pisanja. Da li znate ko je/kakva je osoba koja je pisala ovaj tekst? I šta mislite o tome?

Šta je svrha mog (tvog) života?

Kad sam bio klinac hteo sam da budem vatrogasac.Pa astronaut. Onda putujući borac za pravdu (Brus Li, moje mladosti). Na kraju sam postao profesor. I sad se pitam, ima li moj život smisla?

Mnogi ljudi nemaju odgovor o suštini sopstvenog života. Šta je moj svrha? Ionako ćemo svi umreti? Čemu onda sve to? Čak i kad završimo škole. Nađemo posao. Napravimo pare. Dobijemo svoju decu. I opet nemamo svrhu, i pitamo se čemu sve ovo. Često dobijam mejlove mojih klijenata između 40 i 50 godina koji još uvek nemaju ideju šta da rade sami sa sobom.

Deo problema je ceo taj koncept “svrhe života”. Ideja da smo svi rođeni za neku višu svrhu i da nam je životna misija da je pronađemo. To je ista ona glupa ideja kao i logika da duhovi stanuju u kristalima ili da je moj srećan broj 88 (ali samo sredom i to za vreme punog meseca).

Istina je da zapravo mi postojimo na ovoj planeti neko određeno vreme. Tabanamo naokolo i radimo razne stvari. Neke su važne. Neke nisu. One važne stvari daju našem životu značenje i sreću. One nevažne uglavnom služe da nam prođe vreme.

Zato, kad me ljudi pitaju “Šta da radim sa svojim životom”, ili “Šta je moja životna svrha?”, ono što oni zaista pitaju je u stvari “Šta da radim sa svojim vremenom kada je to zaista važno?”.

Ovo je definitivno najbolje pitanje koje sebi možemo da postavimo. Mnogo je efikasnije i praktičnije nego glupavi kvazi filozofski, ili još gore magijski prtljag koje pitanje o “svrsi života” nosi sa sobom. Ne postoji ni jedan razlog za konteplaciju o kosmičkom značaju našeg života dok ceo dan provodimo u fotelji ispred računara ili televizora. Bolje je da se pokrenemo i otkrijemo šta osećamo da je važno za nas.

Tako da kad me klijenti pitaju kako da spoznaju svrhu njihovog života, jedino što mogu iskreno da im odgovorim je da – ne znam. Jer, svakome je sreća nešto drugo. Ono što on oseća i voli i uživa u tome. I niko mu je ne može dati na tacni.

Ili da kažem ovako: naša konačnost i prolaznost je jedina stvar koja nam daje perspektivu vrednosti našeg života. Jedino kada zamislimo naše nepostojanje možemo da steknemo osećaj šta najvažnije za naše postojanje. Šta ostavljamo iza nas? Šta će ljudi moći da kažu o nama jednom kada nas ne bude bilo? Da li postoji išta što će reći? Ako ne postoji, šta bi smo voleli da to bude? Kako da počnete na tome da radite još danas? Počnite. Jednostavno je.

Život vredan života

Kada ljudi imaju osećaj da im život nema svrhu, to je zato što ne znaju šta im je važno, ne znaju sopstvene vrednosti. A kada ne znate sopstvene vrednosti onda počinjete da usvajate tuđe vrednosti i živite tuđe prioritete umesto sopstvenih. To je karta u jednom pravcu za nezdrave odnose i bedu svakodnevne egzistencije.

Otkrivanje svoje “svrhe” u životu suštinski vas vodi ka nekoliko stvari koje su veće od vas samih, i veće od svih drugih oko vas. Ne radi se dostizanju velikih postignuća u statusu, parama ili biznisu, već jednostavno u pronalasku načina da kvalitetno provedemo vreme koje imamo na ovoj planeti. A da bi ste to i uradili, morate se pokrenuti iz fotelje i uzeti vreme da dobro komnicirate sa samim sobom, svojim unutrašnjim bićem i Božijim Tkanjem, strunama Univerzuma, i da zamislite svet – bez vas. Kreativno i terapijsko pisanje su dobri načini da to i postignete.

Lekovita vibracija reči

Reči. Reči koristimo toliko često da smo skloni da verujemo da su one upravo to: obične reči, bilo da su pozitivne ili negativne. Toliko su nam obične da više ne obraćamo pažnju na to kako ih koristimo niti na uticaj koji mogu imati na druge i naš sopstveni život.

Mnogi drevni tekstovi, od Biblije do Upanišada, uče da su reči važne u nečijem životu, jer su koren bilo kojeg iskustva koje imamo. Sve što prođe kroz naš život prvo se izražava u mislima, rečima, a zatim i u radnjama koje vode do manifestacije našeg okruženja koje zauzvrat podstiče više misli itd.

Misli i reči imaju sposobnost da modifikuju naše telo i okruženje. Mnogu ljudi nisu svesni ovih procesa. Ono što putem terapijskog pisanja možemo postići jeste magična veština putem koje možemo preuzeti kormilo svog sopstvenog života koristeći jednostavne i lake tehnike.

Kako misli postaju reči

Svaka misao koja se pojavljuje u našem svakodnevnom životu sastavljena je od reči kao rezultat malenog dela energije u nama koja je potrebna da se izrazi u obliku reči. Iza svake reči tada se izražava namera koja će se, ukoliko se manifestuje našim razgovorom ili pisanjem, imati direktan uticaj na naše okruženje.

Većina nas to razume na vrlo prirodan način u situacijama kao što je argument: vidimo kako bilo koja reč koju izgovaramo utiče na drugu osobu u realnom vremenu jer emocije iza ovih reči stvaraju nemir u psihi druge osobe koja tada reaguje i tako dalje.

Pozitivne reči (ili negativne) menjaju strukturu vode i nije teško zamisliti da svaki aspekt našeg života, svaka pozitivna reč koju čitamo, pišemo ili izgovorimo mogu imati veoma direktan uticaj na naše fizičko telo. Drugim rečima, kako nas uči zdrav razum, ako se okupamo u okeanu negativnih razgovora (unutrašnjih: naših misli ili spoljašnjih: reči koje slušamo, čitamo ili pišemo), verovatnoća negativnog ishoda postaje jako velika realnost. Isto se odnosi i na pozitivne reči, što nam može pokazati pravi put u potrazi za srećom.

Isto tako, misli koje prolaze kroz negativan ili pozitivan obrazac postepeno će transformisati nečije telo.

Reči sadrže i značenje i energiju

Reči imaju mnogo slojeva i više su nego samo način komunikacije, jer reči imaju energiju – drže vibraciju, imaju snagu i ponekad mogu otkriti naše tajne.

Osećamo dobre ili loše vibracije iz određenih reči jer postoje reči pozitivne energije i negativne energije.

Na primer:

– Kad pomislite na reč metar – obratite pažnju šta se dešava sa vašom energijom.

Kako se osećate dok razmišljate ili izgovarate tu reč?

– Pokušajte isto s rečju kilometar.

Da li ste osetili razliku u svojoj energiji između te dve reči? (Ja definitivno jesam.)

– Zatim zatvorite oči i mislite na reči kratke i visoke?

Da li se vaša energija smanjila sa kratkim i povećala sa visokim?

A šta se sa te dve reči smanjuju i šire?

Ludo je kako možemo da osjetimo takvu razliku u riječima. Klingler objašnjava da iako reči izgledaju kao da nemaju emocionalnu vrednost, ipak možemo da osetimo razliku među njima, i to zato što reči imaju energiju.
Slike i snaga reči
Možda to ni ne shvatate, ali imate određene slike i senzacije vezane za određene reči.

Pokušajmo sa još jednim eksperimentom reči:

– Pomislite na reč – mekano.

Šta vam pada na pamet?

Koje slike ili osećanja isplivavaju uz reč – meko?

– Kako vam teško pada reč?

– Da li osećate razliku između reči iskre, svetlosti i sjaja u odnosu na dosadan, mračan ili težak?

Možete li osjetiti pomak energije tim rečima? Prva grupa reči bila bi primer reči pozitivne energije, druga negativne.

Sećanja, emocije i reči

Zavisno od našeg ličnog iskustva, imaćemo pozitivne ili negativne vezanosti za reči; srećna vremena bila bi povezana sa rečima pozitivne energije, dok bi neprijatna i bolna sećanja imala prikačene negativne reči.

– Da li u vama postoje neke reči koje izazivaju specifične emocije?

– Možda na vas utiče određeno ime ili mesto?

Zbog naše emocionalne vezanosti za određene reči, one zapravo stvaraju naše živote: naše reči se boje ili raduju, i takođe otkrivaju, kako posmatramo svoj svet.

– Možete li pomisliti na bilo koju reč koju želite da upotrebite koja zapravo otkriva nešto o vama?

Pisana reč inspiriše dobre vibracije

Moć pozitivnih reči

Upotreba reči koje vas svakodnevno inspirišu promeniće vaše misli, energiju, a samim tim i vaše postupke – koji takođe privlače više pozitivne energije za vas!

Koristeći negativne reči ili samo-poražavajuće reči okružuju vas negativnom energijom i privlače više negativnih okolnosti za vas.

To je jedan od razloga što objavljivanje i potvrđivanje tako dobro funkcionišu i ljudi to rade.

Činjenica da reči imaju moć da nas dosegnu na emocionalnom nivou samo je jedan razlog da obratimo pažnju na reči koje koristimo!

Vibraciona frekvencija reči

Reči takođe vibriraju na različitim frekvencijama koje takođe utiču na nas.

Dobar primer je reč ljubav.

Reč ljubav vibrira na mnogo većoj frekvenciji od reči mržnja.

Možete da osetite razliku u energiji dve reči.

Možete privući pozitivnu energiju k vama koristeći reči sa visokim vibracijama – dobar primer bi bile reči koje se koriste u meditaciji, pevanju ili tokom molitve.

Druge reči pozitivne energije su reči poput ljubavi, inspiracije, nade, radosti, sreće, pa čak i reč kao mogućnost ima širok osećaj.

Ali možete koristiti bilo koje reči koje podižu vašu vibraciju, motivišu vas ili vas osvetljavaju!

Pošto možemo da osetimo razliku između energije reči, obratite pažnju na to kako se određene reči osećaju i okružite se pozitivnim visokim rečima!

Svaka reč – čak i kada je napisana ili izgovorena – nosi vibraciju koja može uticati na vaša druga čula. Ova vibracija može prouzrokovati da osetite jaku ili svetlu, hladnu ili toplu, svetlu boju ili tamnu.

Korišćenjem pravih reči možete povećati svoju vibracionu frekvenciju, zato budite pažljivi prema svojim rečima pozitivne energije. Terpaijsko pisanje je pravi način da osvestite svoje reči!