Samo za tvoje oči

Tekstovi, koje napišemo u okviru vježbi u terapiji pisanjem, ne pokazujemo nikome. Jedan od osnovnih principa terapije pisanjem je iskrenost, kako bi sam proces bio djelotvoran i blagotvoran. Ukoliko nismo iskreni sami sa sobom, nesvjesno ili svjesno poturamo ono što je važno da na papir izađe. Čak iako stvari koje napišemo nisu strašne, niti uvredljive za nekoga, u ovom vidu pisanja mogu da izlože čovjeka onako kako nije spreman da se pokaže svijetu. Iskrenost nas čini ranjivijima, a kad prođe euforija potrebe da podijelite sa nekim tekst koji ste napisali potpuno iskreno, kada se smirite i staložite, možete lako shvatiti da bi pružanje uvida u najtananije misli i osjećanja izazvale zbunjujuće reakcije kod ljudi o kojima ste pisali.

ZBOG ČEGA JE TOLIKO VAŽNO DA NAPISANO OSTANE TAJNA?

U momentu kada poželite da podijelite tekst sa nekim, počinjete da pišete sa rezervom, mjereći težinu riječi, kidajući viškove koji bi se mogli pogrešno protumačiti. Iako bi takvo jedno pismo bilo iskreno, ne bi dostiglo onih 100% iskrenosti koja nam je potrebna da bi terapijsko pisanje imalo efekta. S druge strane, kada ste svjesni da pišete samo za sebe, onda nemate potrebu da ulještavate, odmjeravate, kratite tekst, već prosto pišete ono što vam je na duši.


ONLINE INDIVIDUALNE I GRUPNE RADIONICE TERAPIJSKOG PISANJA. Mesto našeg susreta! Pridružite nam se na individualnoj ili grupnoj radionici terapijskog pisanja i naučite tehnike samopomoći. Pisanje može postati vaš lični terapeut. 


PA KAKO ONDA KROZ TERAPIJSKO PISANJE MOŽEMO DA RIJEŠIMO ODNOSE SA DRUGIMA, AKO IH NE UPOZNAMO SA ONIM ŠTO NAS ŽULJA?

Pišući iskreno o stvarima koje nas bole, koje nam smetaju, o traumama koje smo doživjeli u prošlosti, mi se u toku pisanja oslobađamo teških osjećanja. Takođe, misli koje stavimo na papir su one koje smo uhvatili i materijalizovali. Tu su, vidljive, opipljive. Nema dileme da li su to vaše misli, ili ne. To je početak svjesnosti o emocijama i mislima koje nas okupiraju. Oslobađanje od tenzije i negativnih emocija čini da i sami postanemo laganiji, rasterećeniji, a samim tim olakšavamo komunikaciju sa drugim ljudima.

KAKO SE MI MIJENJAMO PREMA DRUGIMA, TAKO SE I ONI MIJENJAJU PREMA NAMA

Mijenjajući energiju koju emitujemo na okolinu, promijenićemo i odgovor koji od okoline dobijamo. Uz dovoljno strpljenja primjetićete da su vam odnosi sa drugima, koji su nekada bili puni tenzije, netrpeljivosti, sada mnogo rasterećeniji. Nerijetko se dešava da i dugogodišnje čarke, posebno sa članovima porodice, nestanu. Prosto, prestanete da budete naelektrisani i spremni na svađu čim se nađete u blizini nekih ljudi.

LJUDI SU NAŠE OGLEDALO

Možda mislite da su uvijek drugi krivi zato što vam je život nesređen, što ne možete da živite životom koji priželjkujete. Ili su drugi uvijek grozni, ne trpe vas iz nekog vama nepoznatog razloga. Ponekad djeluje da se cijeli svijet urotio protiv vas. Ako ste spremni da prihvatite svoj udio u tom nesporazumu sa svijetom, terapija pisanjem može da učini čudo! A ako niste, slobodno nastavite da žalite nad vašom tužnom sudbinom. Samo upamtite – niste više mali. Vi donosite odluke i upravljate vašim životom. Ne drugi. Zbog toga odluka da promijenite svijet oko sebe mora da započne odlukom o promjeni sebe. Kako se vi budete mijenjali, svijet će se mijenjati zajedno sa vama.

Olovka piše srcem

BESPLATNI WEBINAR. Kako pravilno prepoznati i kontrolisati emocije uz pomoć terapije pisanjem?  Emocionalna katarza kao lekovito sredstvo u lečenju duše. Emocije i odnosi sa sobom i drugim ljudima. Terapija pisanjem je idealan način da rešavate životne probleme i traume uz unutrašnji komunikaciju sa sopstvenim bićem.

Agenda Webinara:

  • Kako prepoznati i kontolisati sopstvene emocije
  • Emocionalna ineligencija i rešavanježivotnih problema
  • Opraštanje i empatije: ključ za dobar život
  • Rešavanje odnosa sa drugim ljudima
  • Pisma sebi i drugima

Idealan metod samopomoći za sve senzitivne ljude – Budite sam sebi terapeut!

Online interaktivna radionica. Broj mesta na webinaru je ograničen. Rezervišite mesto na vreme!


Prijava za webinar

Pisanje kao samoisceljenje

Kao samozaposleni pisac, i profesor kreativnog pisanja, mogu da potvrdim činjenicu da pisana reč ima moć lečenja. Međutim, ne morate biti iskusan ili elokventan pisac da biste dobili samoisceljujuće koristi koje pisanje može da ponudi. Sve što je potrebno je da iskreno kanališite svoje emocije i aktivirate kapacitet za razmišljanje. Lepota pisanja kao oblika samoisceljenja je u tome što vam omogućava da se oslobodite osećaja i pomirite se sa problemima, ali ne naudite nikome drugom jer pišete za sebe i ne morate da pokazujete bilo kome drugom.

Terapija pisanjem je izuzetan metod za vaš lični duhovni rast i razvoj i rešavanje stresa, anskizonosti, depresije u borbi sa životnim problemima.

Kako to postići pisanjem?

Kada koristiti terapijsko pisanje kao oblik samoisceljenja, fokus je na iskazivanju svojih emocija. Pisanje na gramatički ispravan način ili pravilnu strukturu rečenica i upotreba interpunkcijskih znakova nije toliko važno kao pisanje reči koje adekvatno izražavaju vaše emocije. Samo isceljenje potiče iz iskrenosti i izražavanja emocija i ako se ugušite ili cenzurišete dok pišete, nećete zaceliti tokom procesa. Ispod su neke korisne smernice za pisanje na način koji je takođe lekovit.

  • Odvojite vreme za pisanje kao način isceljenja. Obezbedite sebi najmanje dvadeset do trideset minuta neprekidnog vremena za pisanje. Omogućavanje adekvatnog vremena u tihom prostoru bez prekida omogućava vam da se koncentrišete na svoja osećanja.
  • Slobodno pisanje je takođe veoma važno. Važno je zapamtiti da samo pišete za sebe i da niko drugi neće videti vaše reči, tako da ne morate brinuti da su vaše reči previše oštre.
  • Stil vašeg pisanja takođe nije važan. Nije važno da li pišete pesmu, pismo, predstavu ili bilo koji oblik pisanja koji odaberete sve dok su reči pravi izraz vašeg osećaja.
  • Gramatika, struktura rečenica i interpunkcija nisu važni, tako da dok pišete kao oblik samoisceljenja, ne brinite o uređivanju pisanja. Samo nastavite dok ne osetite kako se bolovi utapaju i ne osećate kao da je vaše pisanje dovršeno. Nema potrebe da se vraćate i uređujete svoj posao ako to ne želite.
  • Ponekad je korisno čitanje reči naglas nakon što završite sa pisanjem. Ako se nalazite na sigurnoj lokaciji gde se vaše reči neće čuti i ako se osećate ugodno, možda će vam biti od koristi da pročitate svoj glas naglas. Ovo daje glas vašem pisanju i može biti korisno u procesu izlečenja.
  • Konačno je preporučljivo uništiti vaše pismo paljenjem ili nekim drugim načinom uništavanja kada završite sa pisanjem. Ovo definitivno okončava situaciju i pomaže u stvaranju zatvaranja. Takođe eliminiše mogućnost da će vaše reči neko pročitati one koje bi mogle uvrediti ili povrediti.

U mojim brojnim radionicama kreativnog i terapijsko pisanja nebrojeno puta sam video fantastične lekovite moći pisanja. Ljudi su se prosto preporodili: našli su dobar i pristupačan način da dođu u kontakt sa samim sobom, obnove izvore energije i krenu napred.

I ne morate da budete profesionalni pisac da bi ste pisali u terapijske svrhe. Kao pisac od zanata, nemam nužnu prednost u odnosu na one koji se bave drugim poslovima. To je zato što pisanje u svrhu isceljenja nije čak ni blizu pisanju za objavljivanje. Kada pišete da biste iscelili, slobodno pišete šta god želite bez ikakvih ograničenja ili ograničenja. Gramatika i interpunkcija idu kroz prozor, a najvažnije je emocija koja stoji iza reči.

Terapija pisanje može biti vaš lični terapeut. Dovoljno je samo da imate kod sebe papir, olovku i da pišete…srcem. Sve ostalo će doći na svoje mesto.

Kako pretočiti emocije u reči

Emocije… Tanane niti duše, provodnici komunikacije sa izvorom u nama.

U uznapredovalom svetu sve se vrti oko razmenjivanja reči iliti komunikacije. Pisane, otkucane, izgovorene, pomišljene. Emocije kao razgovor nas i naše duše, služe nam da se krećemo kroz svakodnevnicu prateći put koji je najbolji za nas.

Psihologija kaže da postoji šest različitih vrsta osnovnih emocija, a to su :

  • sreća,
  • tuga,
  • ljutnja,
  • strah,
  • gađenje i
  • iznenađenje

Iz njih proizilaze sva naša iskustva, tačnije mi iskustvima dajemo obeležje putem njih.

Kako da kroz pisanje otvorimo sebe?

Kako bi stvarali tvorevine vredne pažnje, one koje neće ostaviti naše čitaoce ravnodušnom, ili ako imamo za cilj da damo sebi otpust pisanjem, moramo naći sponu između naših emocija i emocija onih kojima se kroz svoja dela predstavljamo. U pisanju, kao i u drugim vidovima izražavanja mora postojati doza odgovornosti za ono što ćemo plasirati.

Veza između nas i drugih

Za početak, treba dovoljno da poznajemo sebe i svoju smelost, da se oslobodimo sopstvenih barijera i strahova kako bi na jedan dostojanstven način otvorili vrata i horizonte svih kojima se naše delo nađe u rukama. Ukoliko pišemo za sebe,u svrhu  terapije, rezultati mogu biti isti, otvaranje duše na jedan intiman način, koje za cilj ima da otkloni  stres i pomogne nam da bolje razumemo sebe i svoje potrebe. Najbolja stvar koju možemo dati sebi,a i drugim jeste iskrenost, a ona počinje od nas, naše otvorenosti  i negovanja sopstvenog mentalnog zdravlja. Kada kažem iskrenost mislim na prirodno stanje svakog bića, uvek dostupno, kojem se desi da se „tu i tamo“ povremeno izgubi. Kada stupimo u iskren odnos sa sobom, razvijamo dobre temelje šta god stvarali.

Zašto terapija pisanjem?

Vremena su burna, svet kakav poznajemo se graniči sa izopačenošću, svakodnevno osećamo varijacije emocija od pozitivnih ka negativnim, i na kraju dana svima nam je potreban filter kako bi otpustili sve ono što smo nagomilavali. Zato je pisanje blagotvorno, lekovito i intimno. Podstiče nas na izražavanje kreativnosti i čini analiziranje unutrašnjih stanja lakšim i prijatnijim. Kada bi svako veče, kada završimo sa obavezama, odvojili par minuta vremena za unutrašnju refleksiju, i kada bi našli adekvatne reči za ono što osećamo, pisanje bi nam došlo poput ventila, otpusta svih senzacija koje smo doživeli, nakon koga bi rasterećenog uma otišli na počinak i time mu obezbedili svežinu i „čist papir“ za naredni dan.

Reči kao osnovni oblik komunikacije nose sa sobom niz različitih emocija, na nama je da ih prevedemo, otelotvorimo i pretočimo u reči kako bi postigli simbiozu sa svetom oko nas i dali širi smisao životu, veći od pukog življenja.

 

Koliko samoterapija pomaže?

Kako da svako ljudsko biće nauči da se ne oseća nesrećno? I koliko samoterapija, različitih vrsta i oblika stvarno pomaže u prevazilaženju emocionalnih problema? Iskren odgovor bi bio – kako kome i kako kada. Zašto? Bez obzira koliko jasno definisali principe, tehnike i metode samopomoći, ljudi ih često pogrešno shvate ili izobliče. U njima vide ono što žele, a ignorišu njihove najkorisnije aspekte. Skloni su da preterano pojednostavljuju stvari, izbacuju većinu “ako, i, ali”, i navedene kriterijume za razne poremećaje i probleme, nekritično primenjuju na gotovo sve ljude u svim situacijama.

Sa druge strane, nemaju svi ljudi intelektualne i duhovne kapacitete da pravilno razumeju i prihvate sve sugestije i predloge. Takođe, nemaju volje da budu istrajni, da uvek iznova uče i proveravaju stečena znaja u svojoj životnoj praksi. Ne žele da se menjaju, osim deklarativno. Lakše im je da kritikuju sve druge i da ”ratuju iz fotelje”. Tragaju za čarobnom pilulom, magijom ili osobom koja će volšebno brzo i lako da reši sve njihove probleme. I tu se krug zatvori. I dalje su nesretni i uglavnom su svi drugi krivi za tu situaciju.

Što je još gore, veliki broj ljudi ima puna usta mudrih psiholoških, moralnim, društvenih i ostalih principa u koje hrabro veruju. Meuđutim, kada dublje uđemo u razgovor ili prepisku sa njima, otkrije se da nisu ništa uradili sa tim pomno obrađenim uputstvima iz knjige za samopomoć i ponašaju se potpuno suprotno od predloga koje smo im dali.

Kod osoba sa teškim emocionalnim poremećajima, ili poremećajima ličnosti, samoterapija se nije pokazala kao efikasno sredstvo u prevazilaženju njihovih problema. Iz tog razloga samoterapija je  najkorisnija i namenjena je u osnovi zdravim ličnostima koje imaju razvijenu svest o duhovnom samorazvoju, rastu i napretku i koje su spremne na promene. U tu svrhu kao neka vrsta suportivne terapije, naročito su korisni razni oblici Art terapije, u koje spada i terapija pisanjem kao koncept i metod. 

Kao i svaki drugi oblik samoterapije, terapija pisanjem ima za cilj da podstakne osobu da posmatra i otkriva svoja osećanja, pospeši unutrašnju komunikaciju sa sopstvenim bićem, analizira i razmišlja o svojim mislima i postupcima i da o njima sudi što je objektivnije moguće. Iz tog razloga se nadam da će i knjiga o terapiji pisanjem doći do ruku mnogih ljudi koji nikada nisu imali terapijsku pomoć, i da će nekim od njih pomoći da jasnije razmišljaju, osveste sopstvene emocije i efikasnije postupaju u vezi sa svojim ličnim problemima. Takođe se nadam da će mnogima koji idu ne aneku vrstu terapije poslužiti kao dopunska literatura.

I još nešto: nijedna knjiga ne može izlečiti sve vaše emocionalne probleme. Međutim, dobra kniga može dopuniti terapiju i podstići plodotvornu samoanalizu. Da bi ste zaita doživeli lekovite promene u svom životu, predstoji vam veliki posao otkrivanja, preispitivanja i blokiranja samoosujećujućih obrazaca ponašanja i učenje novih primenljivijih načina razmišljanje, posmatranja, osećanja i delovanja. A i to je za početak sasvim dovoljno.