Pisanje je lek protiv usamljenosti

Kako da pobedite usamljenost? Terapijsko pisanje može biti izvrstan način da do postignete. Kada ljudi pišu o tome šta im je u srcu i umu, oni se osećaju bolje i zdravije. I ne radi se samo o tome da svoje probleme skidaju sa svojih grudi.

Pisanje predstavlja idealno i svima dostupno sredstvo za istraživanje i izražavanje osjećaja. Omogućava vam da shvatite sebe i svet koji doživljavate. Dublje razumevanje kako mislite i osećate pruža vam jaču vezu sa sobom. To je ta veza koja vam često omogućava da prevaziđete negativne emocije (kao što je krivica i sramota) i umesto toga pristupite pozitivnim (kao što su optimizam ili empatija), što predstavlja negujući osećaj povezanosti sa drugima pored sebe.

Usamljenost: moć tihih ljudi

Ako se osećate izgubljeno ili osećate da vas neprestano hvataju problemi koji, čini se, ne rešavaju bez obzira čime se bavite, možda je vreme da napravite pauzu od spoljnog sveta i zavirite duboko u sebe kako biste istražili sopstveni potencijal. U tom procesu možete postati ili ne postati bog, ali definitivno ćete biti zadovoljniji, mirniji i zahvalniji čovek.

Introvertnost: kad ne pripadaš nigde

Svaki introvert ima trenutak kada shvati da se ne uklapa u prostor koji zauzima. U tom trenutku mi introvertirani ljudi prelazimo od blaženog uživanja u svom unutrašnjem svetu do krajnje svesnosti da smo drugačiji – a to obično nije dobra stvar. Ako se osećate kao da se ne uklapate i neprestano ste osuđeni na pokušaje, znajte da niste sami. Evo nekoliko reči ohrabrenja za introverte koji traže mesto kome bi pripadali.

Pisanje je lek protiv usamljenosti

Kako da pobedite usamljenost? Terapijsko pisanje može biti izvrstan način da do postignete. Kada ljudi pišu o tome šta im je u srcu i umu, oni se osećaju bolje i zdravije. I ne radi se samo o tome da svoje probleme skidaju sa svojih grudi.

Pisanje predstavlja idealno i svima dostupno sredstvo za istraživanje i izražavanje osjećaja. Omogućava vam da shvatite sebe i svet koji doživljavate. Dublje razumevanje kako mislite i osećate pruža vam jaču vezu sa sobom. To je ta veza koja vam često omogućava da prevaziđete negativne emocije (kao što je krivica i sramota) i umesto toga pristupite pozitivnim (kao što su optimizam ili empatija), što predstavlja negujući osećaj povezanosti sa drugima pored sebe.

Veze sa drugima su ključ

Zanimljivo je da se osećaj povezanosti s drugima koji se stvara kroz pisanje može dogoditi čak i kada ljudi nisu direktno angažovani jedni sa drugima. Zamislite da ste na filmu ili koncertu i doživljavate nešto dramatično ili uzbudljivo. Samo znajući da svi ostali u pozorištu dele to iskustvo, možemo se osećati povezani sa njima, čak i ako nikada ne pričamo o tome. Terapijsko pisanje može imati isti efekat povezivanja, kao kada pišete o stvarima koje prepoznajete, čak i ako se ta iskustva razlikuju od isksutva drugih ljudi. A ako delite svoje pisanje, možete još više poboljšati svoju vezu sa nekim drugim. Ta korist je energizacija, poboljšanje života, pa čak i spašavanje života u svetu gde je usamljenost – i loše zdravlje koje može nastati usled toga- postala epidemija.

Možda je vreme da se više pažnje posveti terapijskom pisanju kao važnom načinu da se poveća osećaj povezanosti sa drugima i prevaziđe usamljenost. Društvena povezanost je od ključnog značaja za ljudski razvoj, zdravlje i opstanak, ali sadašnja istraživanja pokazuju da se društvene veze uglavnom ignorišu kao determinanta zdravlja. Mi ignorišemo taj odnos na sopstvenu štetu. Brojna medicinska istraživanja pokazuju da nedostatak društvenih veza može imati dubok uticaj na rizik od smrtnosti, a povezan je sa rizikom od 30% za ranu smrt. Socijalna izolacija i usamljenost mogu imati dodatne dugoročne efekte na vaše zdravlje, uključujući oštećenje imunološke funkcije i povećanu upalu, artritis, dijabetes tipa 2, rak i srčane bolesti.

Kako se pisanjem boriti sa usamljenošću

Uzimanje olovke u ruke može biti moćna intervencija protiv usamljenosti. Čvrsto verujem u pisanje kao sjajnu terapiju za ljude koji se osećaju usamljeno, jer pruža mogućnost da otkriju, definišu, oblikuju i razmenjuju svoje lične priče. Terapijsko pisanje, pogotovo kada se deli (društvene mreže, blog ili knjiga), pomaže u podsticanju društvenih veza. Može smanjiti teret usamljenosti među mnogim grupama koje su najviše ugrožene, uključujući starije osobe, staratelje, osobe sa težim bolestima, osobe sa invaliditetom, veterane, mlade, odrasle, i mnoge druge.

Pisanje nam pomaže da odjednom delujemo u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Kada stavite olovku na papir radite u sadašnjem trenutku, čak i dok vaš mozak aktivno shvata skrivenu prošlost, birajući i oblikujući reči i linije. Ali mozak takođe funkcioniše u budućnosti, jer slika osobu koja čita same reči koje aktivno pišete. Kada se izražavaju u pisanom obliku, ljudi zapravo stvaraju artefakt – simbol nekih njihovih misli i osećaja. Ljudi često mogu da napišu ono što im je teško da izgovore, i tako istražuju dublje istine. Ovaj proces izražavanja kroz pisanu reč može izgraditi poverenje i povezanost s drugima na način koji ne ugrožava, stvarajući put ka svesnijem i povezanom životu.

Kada ljudi pričaju svoje lične priče kroz pisanje, bilo u pismima prijateljima ili porodici, ili samoza za sebe, ili u online postovima na blogu, ili u konvencionalno objavljenim radovima, oni često otkrivaju način organizovanja i razumevanja sopstvenih misli i iskustava. Pisanje pomaže u demistifikaciji nepoznatog i smanjuje strahove, posebno kada delimo te pisane brige s drugima.

Pišite za svoje zdravlje

Kao pisac, lično sam iskusio prednosti terapijskog pisanja. Veštine koje izoštrava; iskustvo razmene ideja, osećanja i percepcija na stranici; osećaji intelektualnog podsticaja i emocionalnog olakšanja – sve je to poboljšanje života. Voleo bih da više ljudi otkrije da terapijsko pisanje može da doprinese dobrobiti, kao što i vežbanje i zdrava ishrana.

Proučavao sam brojna istraživanja koja se rade u oblasti lečenja i umetnosti. Nakon pregleda više od 100 studija, zaključio smo da terapijsko pisanja definitivno poboljšava zdravlje smanjenjem depresije i stresa, uz istovremeno jačanje zdravih emocija. Zato uzmite olovku i počnite da pišete.

Za um i telo, pisanje je snažan recept za dobro zdravlje.

Strah od samoće

Nedavno mi je u radionici terapijskog pisanja moja polaznica Milena, dok je radila vežbu automatskog pisanja, otkrila nešto zanimljivo: pišući o svojim bolnim emocijama u vezi neuspele partnerske veze, koja godinama traje uz ogromno skriveno emocionalno nezadovoljstvo, o svom partneru je pisala kao TO. U rani tridesetim, materijalno situirana, inteligenta i lepa, Milena je vrlo poželjna žena. Ali je ipak nesrećna, u vezi iz koje ne može da izađe. Zašto? Rekla je da je sprečava strah da ostane sama.

Mnogo puta sam čuo ovu rečenicu, i od žena i od muškaraca. Zašto se toliko ljudi boji da budu sami? U korenu ovog straha od samoće zapravo stoji strah od samo-napuštanja. Ili kako se često kaže – separacije. Zamislite sebe kao malu bebu koju su ostavili samu. Užasna situacija. Kao malo dete, mi ne možemo da brinemo sami o sebi. Ne možemo da pribavmo hranu, vodu. Ne možemo sami sebi da promenimo pelene. Ukoliko budemo ostavljeni sami dovoljno dugo, umrećemo.

Kada porastemo to,naravno, nije ista situacija. Međutim, ako prepustimo partneru brigu o nama (ne uvek doslovno, ali svakako emotivno), osećanje je isto kao kada smo napušteni kao dete. To može prouzrokovati strah od samoće, separacije, ostavljanja. Ako preuzmemo punu odgovornost za sebe – tako što ćemo vrednovati, slušati sebe i brinuti o sebi sa ljubavlju – fizički, emotivno, finansijski, i duhovno, – postoje dobre šanse da više nećemo osećati strah da budemo sami.

Kada smo u vezi, šta sve činimo kako bi prevazišli strah od samoće? Da li pokušavamo da kontrolišemo partnera ili druge osobe putem besa, nabacivanja krivice, suza ili tako što smo saglasni sa svim i svačim? Da li postajemo netoleratni i nasilni? Ili se, kao što je najčešći slučaj,upuštamo u racionalizaciju bez obzira na lošu situaciju, što je uvek bolje nego da ostanemo sami?

Istina je da je jedini trenutak kada smo zaista sami samo onda kada napustimo sami sebe. Možemo da se osećamo usamljeno kada želimo da delimo ljubav sa nekim drugim, ali trenutno ne postoji neko takav, ili kad je taj drugi zatvoren za bliskost sa nama. Biti sam je činjenica života. I ona se događa bez obzira da li smo u partnerskoj vezi ili nismo. U stvari, Milena je je bila izuzetno usamljena u njenoj vezi, možda i više nego da je bila sama, bez partnera. Sa Milenom sam ovo proradio u radionici terapijskog pisanja, gde je kroz razne tehnike pisanja pronašla put do sebe, i način kako da se nosi sa usamljenošću, kako da se poveže sa svojom unutrašnjom ljubavi, mudrošću i duhovnošću.

Važno je znati da nikada nismo sami, i kada naučimo da se povežemo sa svojim unutrašnjim bićem i duhovnim vodičem, znaćemo da nikada zaista nismo sami.Toje prava duboka unutrašnja povezanost koja uklanja strah od samoće i omogžava rast i razvoj nas kao ljudskih bića.