fbpx

Blog kao terapija

Od kada ljudi pišu, naročito kada su u pitanju brojne književne forme, pisanje su koristili kao oblik katarzičnog samoizražavanja. O tome je pisao još Aristotel u svojoj “Poetici”, a koliko pisanje jeste terapeutski proces sveodoče i brojni primeri iz istorije književnost, drame, filma i pozorišta.

U novije vreme, psiholozi i drugi stručnjaci za mentalno zdravlje takođe već dugo primećuju vrednost „biblioterapije“, odnosno terapijskog pisanja u kome ljudi koriste posebne vežbe pisanja za rešavanje problema u svom životu. Ili, jednostavno, za poboljšanje ličnog duhovnog i mentalnog rasta i razvoja.

Razvojem interneta kao novog medija i “digitalne književnosti” u širem smislu, pojavio se nov medij za pisanje, u kome blog kao forma pismenog izražavanja ima posebno mesto. Naravno, ne pišu se svi blogovi u terapeutske svrhe, ali oni koji se pišu otvaraju fantastične mogućnosti za primenu terapijskog pisanja u ovoj novoj formi.Pisanje eseja, priča u obliku članaka (postova) na blogu, a posebno vođenja neke vrste slobodnog dnevnika sa beleškama iz života, misli i razmena ideja postaju važan deo života i rada na sebi onih koji vole pisanje kao metodu kreativnog izražavanja svojih misli i emocija.

I koji žele da to podele sa drugima.

Zašto blog?

Blog je zapravo i nastao kao kombinacija dnevničkog stila pisanja i interenta – sama reč Blog nastala je kao akronim od pojmova “dnevnik” (log) i “mreža” (webb) i izrodio je posebnu vrstu ljudi koji pišu – blogere.

Ali postoji bitna razlika između blogova i standardnog terapijskog pisanja. Terapijsko pisanje je isključivo lična stvar onoga koji piše i tekstovi i vežbe se ne dele sa drugim ljudima. Sa druge strane, pisanje na blogu je javna stvar, dostupna širokom krugu čitalaca na mreži.Kako onda blog može da posluži za terapijsko pisanje?


ONLINE INDIVIDUALNE I GRUPNE RADIONICE TERAPIJSKOG PISANJA. Mesto našeg susreta! Pridružite nam se na individualnoj ili grupnoj radionici terapijskog pisanja i naučite tehnike samopomoći. Pisanje može postati vaš lični terapeut. 


Blog zajednice zapravo kombinuju osobine ličnog vođenja dnevnika i grupa za podršku. Ljudi pišu kako bi izrazili sebe i svoje probleme, ali takođe čitaju i reaguju na druge koji to rade, ili sa njima dele slične probleme, ideje i podršku. Blog omogućava mnogo više socijalne interakcije nego klasičan lični dnevnik, koji je tradicionalno strogo privatna, samoreflektivna stvar.

S obzirom na to da su terapeutski blogovi kombinacija ličnog pisanja i socijalne podrške, postavlja se zanimljivo pitanje u vezi sa „percepcijom publike“. Da li blogeri razmišljaju ko možda čita njihov rad? Da li pišu, i svesno i nesvesno, nekome posebno? Ova dilema gde treba postaviti granicu uzmeđu ličnog i javnog je ključna u shvatanju terapijskih principa onoga ko javno terapeutski piše na blogu.

Kako početi?

Ja sam počeo sa terapuetskim pisanjem tako što sam prvo počeo da pišem na blogu. Počeo sam da pišem eseje, kratke priče i beleške iz života. Iako to nisu standardne vežbe terapiskog pisanja u strogom smislu, jesu njhove varijante prilagođene javnom pisanju u formi kao što je blog.

Praktično mislim da je ovakav način pisanja idealan za blog jer spaja katarzične efekte priča u jednoj novoj digitalnoj formi. To su zapravo male, filosofske ili književe celine, prilagođene novom digitalnom formatu izražavanja.

Moje iskustvo je da svi koji koji žele da sprovode terapijsko pisaje na blogovima, uvedu meru, odnosno granicu između ove dve sfere, javnog i privatnog, i da se koncentrišu na interakciju (komentari i deljenje tekstova), kako bi terapijskom pisanju dodali ovu društvenu dimenziju zajedništva. Tako da tek kroz ovu diemnziju interaktivnosti sa čitaocima, blog ima svoju pravu funkciju kao medij za terapijsko pisanje.

Ne žele svi ljudi javno da pišu i to je sasvim u redu. Međutim, za one koji žele da svoja iskustva, misli, koncepte i ideje dele sa drugima, pisanje na blogu u terapetuske svrhe ima itekako smisla. Potrebno je samo da razgraniče privatno i javno, i da tu granicu, kao i osobine bloga kao forme za pisanje uzmu u obzir.

Na taj način može se oformiti interesantno iskustvo zajedništva, neka vrste “grupne terapijske radionice”, u kojoj su svi voljni da učestvuju i podele iskustva sa drugima, što uvek ima blagotvorni efekat za sve koji učestvuju u tom procesu.

U mojim radionicama postoji grupna radionica terapijskog pisanja, gde se efekti zajedničkog rada, slično pisnaju na blogu, mogu proživeti kroz zanimljivo iskustvo razmene misli, kreativnih ideja i emocija. NA taj način, kroz razmenu sa drugima, mogu se razmeniti energija i lični doživljaj efekta tehnika pisanja kao samopomoći u promišljanju, doživljaju i rešavanju životnih problema.

Ako vam se sviđa, podelite....