fbpx

Kako da pisanjem pobedite anksioznost?

Svako od nas ima bujicu automatskih misli koja nam svakodnevno prolazi kroz glavu. Ove misli su često neprimetne, ali zato nisu ništa manje moćne. To je kao kada non stop slušamo neku muziku u pozadini dok nešto radimo. Većinu vremena uopšte ne primećujemo da je ova muzika uključena, prosto nastavljamo da radimo to što radimo. Ali, da li ste ikada osetili da različite vrste muzike utiču na vaše raspoloženje ili čak na vašu trenutnu energiju? Na kvalitet i sposobnost koncentracije? Ovaj automatski unutrašnji govor u našem umu može da utiče na sve ove stvari, i još mnogo toga. 

Da bi bili u stanju da se nosimo sa našim mislima i pratećim emocijama, i da ih prilagodimo i učinimo realističnim, moramo prvo da ih prepoznamo. Ne možemo da dozvolimo da naš unutrašnji govor ostane samo pozadinska muzika i tako utiče na nas bez našeg znanja.

Jedan od najboljih načina da se izborimo sa stresom i anksioznošću je da beležimo svoje misli na papiru. Ne postoji bolji način da spoznamo sopstveni obrazac mišljenja nego kada ga zapišemo u beležnici. 

Za tu svrhu možete koristiti bilo kakv oblik beležnice, i u njoj zapišite nekoliko glavnih naslova:

  1. SItuacija
  2. Misli/Šta govorim sam sebi?
  3. Koliko se anksiozno osećam?

Ostavite prostor da možete sa zapišete nekoliko reči o sutuaciji kao i eventualno datum zapisa, kako bi mogli da pratite napredak. Ono što je navažnije jeste da svaku misao koja vam padne na pamet, bez obzira da i je predviđate unapred, ili vam se pojavljuje usred neke situacije koja prozurokuje anksioznost. Drugim rečima, zapišite sve što govorite sami sebi.  Šta se događa ili će se dogoditi? Kako se osećate u vezi toga? Možete koristiti i brojeve od 1-10 koje ćete staviti pored toga što ste napisali ili opisati ono što osećate u nekoliko reči. 

Mnogi ljudi nisu navikli da beleže svoje misli i zato se najčešće susreću sa sledećim preprekama:

Nemam nikakvih misli, samo sam anksiozan!

Mnogi ljudi su ubeđeni da nemaju nikakve misli već da im anskioznost ili nemir dolazi iz čista mira. Iz tog razloga imaju problem da identifikuje okidače koji uzrokuju specifične misli.  Mirjana, studenkinja sa kojom sam radio u radionici terapijskog pisanja, ispričala mi je jednu situaciju koja joj se dogodila kada se prvi put susrela sa ovim problemom. Pripremala je ispit na fakultetu, i kada je otišla u bibliteku po neku literaturu, čim je prošla kroz ulazna vrata osetila je neki teret, mučninu, zavrtelo joj se glavu, uz snažno lupanje srca. Mislila je da će se onesvestiti. S obzirom da nije obraćala pažnju na sopstvene misli, uopšte nije mogla da odgonetne zašto joj se to dogodilo. “To se toliko brzo desilo, da nisam stigla da razmišljam ni o čemu”, rekla mi je. Otišla sam samo da pokupim neke knjige”. 

Kada je malo bolje razmislila, kroz pisanje i diskusiju, Mirjana se setila da je na ulazu srela grupu kolega sa klase koji su išli ispred nje u bilbioteku.  “Kad bolje razmislim, sećam se da mi je kroz glavu proletelo da bi trebalo da im se javim, ali sam samo gledala u pod, pravila sam se da ih ne primećujem”.  Kada ja napisala zadatu vežbu o ovom događaju, Mirjana se prisetila nekoliko misli koje su joj proletele kroz glavu:

  • Onim imaju prijatelje, ja nemam.
  • Ako im se javim, verovatno se neće setiti ko sam.
  • Nadam se da ću uspeti da ih izbegnem u biblioteci.
  • Sve radim sama. Baš sam neki čudak.

Mirjana je bila zapanjena ovim mislima na koje uopšte nije obratila pažnju. Sledeći put kada je u tome uspela, mogla je da vidi zašto se oseća anksiozno. Odmah je shvatila obrazac kako jedna negativna misao vodi ka drugoj, sve težoj i goroj, i kako one utiču da se ona oseća jako loše. 

Kako terapijsko pisanje pomaže?

Kada se sretnete sa situacijom slično Mirjaninoj – znate da ste anksiozni ali ne znate zašto – potrebno je da to strpljivo istražite. Razmislite šta ste radili pre nego što ste se osetili anksioznim. Da li ste videli nekog ili nešto posebno? Da li ste razgovarali sa nekim? Šta se događalo oko vas? Pokušajte što preciznije da se setite kada vam se raspoloženje promenilo. Mirjana se sećala da je bila dobro raspoložena pre odlaska u biblioteku.  Htela je da pregleda neke knjige i završi seminarski rad. Uživala je u časovima na fakultetu, i nije joj bilo teško da uči i piše. Uopšte nije bila anksiozna dok nije videla svoje kolege, što je okinulo čitavu bujicu negativnih misli. 

Čak i kada ne znate o čemu ste tačno mislili u tom trenutku, razvijte naviku da pišete i zapisujete svoje misli u trenucima kada ste anksiozni. Napišite, “Ne znam sigurno o čemu mislim, možda je to nešto u vezi __________________”. Generišite nekoliko mogućnosti; nemojte se držati samo jedne. Često se događa da, dok prolazite kroz proces pisanja, kroz vežbe, beleške ili terapijski dnevnik, iskristališete vrlo važne misli koje tada isplivaju napolje. Za to je potrebna vežba i strpljenje, i ako budete uporni, uz pomoć terapijskog pisanja  vrlo brzo ćete se izveštiti u obraćanju pažnje sa sopstvene misli i njihovu vezu sa vašom aknsioznošću. 

Pisanje je uvek vaš lični terapeut 🙂

Ako vam se sviđa, podelite....