fbpx

Kako pisanje otrkiva tok misli

KO JE PISAO OVAJ TEKST?

Ovde nešto nije u redu. Ova je knjiga čudna. Inicijal moga prezimena stalno se javlja u sumnjivim kombinacijama. Neke me priče podsećaju na moje doživljaje, za koje ovaj profesor uopšte ne može da zna. Kako mi je ova knjiga uopšte dospela u ruke? Čovek u knjižari me je čudno gledao. Kao da se nekako zagonetno smeškao? Ko mi je tako uporno pominjao ovu knjigu koju sad čitam? I čemu to zapravo? Zašto bih baš ja čitao ovu knjigu o terapiji? Da li to neko hoće da kaže da sam lud? Da li neko hoće da me smesti na psihijatriju? A sad još čitam i ove rečenice! Znači li to da će istina uskoro izaći na videlo? Neće li za koji čas, dok čitam o odvođenju na psihijatriju koje mi preti, neko ući u sobu i ljubaznim saosećajnim glasom mi reći da spakiujem stvari i pođem s njim u bolnicu? Sad još osećam i lagani pritisak na želudac. Otkud odjednom to? A i soba u kojoj se nalazim nekako je čudna. Kvaka na prozoru pokazuje na mene. Zašto? Slika na zidu visi malo ukoso. Šta to treba da znači? Sve je ovde nekako namešteno. Čak ni čovek kojeg sam sreo pre nego što sam se povukao da bih čitao nije reagiovao kao inače. Njegove reči nisu, doduše, bile posebno sumnjive, ali kad sam počeo da ga pažljivije slušam, osetio sam neki prizvuk. Sad treba da okrenem stranicu, zašto baš sad? Da li moram da nastavim da čitam? Što ako zatvorim knjigu? Hoće li to biti znak da će se dogoditi nešto strašno? Ionako već duže vreme imam neki čudan osećaj. Hoće li se dogoditi sada? Sledećeg trenutka? Sve je tako jezivo. Nekako nestvarno. Nije kao inače. Ali šta se u stvari krije iza toga? Neko kuje zaveru protiv mene? Zašto se ne pokaže? Čemu sva ta tajanstvenost? Ipak, što više razmišljam, to mi više na pamet pada onaj prodavac u knjižari. Baš se čudno smeškao. Sto posto je on iza svega. Pa naravno, on je sve to organizovao! On mi je na prevaru uvalio u ruke ovu izmanipulisanu knjigu sa svim tim skrivenim porukama, on želi da me izludi, ponizi, uništi. On je i ovde u sobi sumnjivim tehničkim metodama stvorio neke neobične pojave. Možda on i moj želudac obasjava nekakvim nevidljivim laserskim zracima. Taj je tip stoji iza svega! Sad je jasno! Ali neću ja njemu da dopustim da me tako lako slomi! Neću mu dopustiti da me teroririše zracima! Neću dopustiti da me izludi! Ja nisam lud! Moja okolina je poludela — sludeo ih je onaj odvratni prodavac.

***

Ovaj tekst je jedan od primera vežbe asocijativnog pisanja iz radionice terapijskog pisanja. Da li znate ko je/kakva je osoba koja je pisala ovaj tekst? I šta mislite o tome?

Ako vam se sviđa, podelite....

Komentari

  • tina
    Odgovori

    pa dobro,vidi se da je čovjek koji to piše psihotičan….(dakle,izgubio je kontakt s realnošću)
    meni je čudno da on uopšte može biti liječen ovakvom terapijom,terapijom pisanjem…?!
    računam da mu je ovo samo poslužilo kao dijagnostički materijal…i da psihijatar će imati vrlo dobar uvid u njegovo psihičko stanje.

    • Darko Tadić

      Psihotičari svakako ne mogu biti lećeni niti koristiti terapiju pisanjem. Ovo je bio samo jedan primer iz života, intersantan kao studija slučaja. Terapija pisanjem nije psihotarputska metoda već meotda samopomoći u ličnom i duhovnom razvoju zdravih osoba, koje se bore sa svakodnevnim životnim problemima. Hvala na komentaru 🙂