fbpx

Koliko samoterapija pomaže?

Kako da svako ljudsko biće nauči da se ne oseća nesrećno? I koliko samoterapija, različitih vrsta i oblika stvarno pomaže u prevazilaženju emocionalnih problema? Iskren odgovor bi bio – kako kome i kako kada. Zašto? Bez obzira koliko jasno definisali principe, tehnike i metode samopomoći, ljudi ih često pogrešno shvate ili izobliče. U njima vide ono što žele, a ignorišu njihove najkorisnije aspekte. Skloni su da preterano pojednostavljuju stvari, izbacuju većinu “ako, i, ali”, i navedene kriterijume za razne poremećaje i probleme, nekritično primenjuju na gotovo sve ljude u svim situacijama.

Sa druge strane, nemaju svi ljudi intelektualne i duhovne kapacitete da pravilno razumeju i prihvate sve sugestije i predloge. Takođe, nemaju volje da budu istrajni, da uvek iznova uče i proveravaju stečena znaja u svojoj životnoj praksi. Ne žele da se menjaju, osim deklarativno. Lakše im je da kritikuju sve druge i da ”ratuju iz fotelje”. Tragaju za čarobnom pilulom, magijom ili osobom koja će volšebno brzo i lako da reši sve njihove probleme. I tu se krug zatvori. I dalje su nesretni i uglavnom su svi drugi krivi za tu situaciju.

Što je još gore, veliki broj ljudi ima puna usta mudrih psiholoških, moralnim, društvenih i ostalih principa u koje hrabro veruju. Meuđutim, kada dublje uđemo u razgovor ili prepisku sa njima, otkrije se da nisu ništa uradili sa tim pomno obrađenim uputstvima iz knjige za samopomoć i ponašaju se potpuno suprotno od predloga koje smo im dali.

Kod osoba sa teškim emocionalnim poremećajima, ili poremećajima ličnosti, samoterapija se nije pokazala kao efikasno sredstvo u prevazilaženju njihovih problema. Iz tog razloga samoterapija je  najkorisnija i namenjena je u osnovi zdravim ličnostima koje imaju razvijenu svest o duhovnom samorazvoju, rastu i napretku i koje su spremne na promene. U tu svrhu kao neka vrsta suportivne terapije, naročito su korisni razni oblici Art terapije, u koje spada i terapija pisanjem kao koncept i metod. 

Kao i svaki drugi oblik samoterapije, terapija pisanjem ima za cilj da podstakne osobu da posmatra i otkriva svoja osećanja, pospeši unutrašnju komunikaciju sa sopstvenim bićem, analizira i razmišlja o svojim mislima i postupcima i da o njima sudi što je objektivnije moguće. Iz tog razloga se nadam da će i knjiga o terapiji pisanjem doći do ruku mnogih ljudi koji nikada nisu imali terapijsku pomoć, i da će nekim od njih pomoći da jasnije razmišljaju, osveste sopstvene emocije i efikasnije postupaju u vezi sa svojim ličnim problemima. Takođe se nadam da će mnogima koji idu ne aneku vrstu terapije poslužiti kao dopunska literatura.

I još nešto: nijedna knjiga ne može izlečiti sve vaše emocionalne probleme. Međutim, dobra kniga može dopuniti terapiju i podstići plodotvornu samoanalizu. Da bi ste zaita doživeli lekovite promene u svom životu, predstoji vam veliki posao otkrivanja, preispitivanja i blokiranja samoosujećujućih obrazaca ponašanja i učenje novih primenljivijih načina razmišljanje, posmatranja, osećanja i delovanja. A i to je za početak sasvim dovoljno.

Ako vam se sviđa, podelite....