fbpx

Pisanjem do zdravlja

Pisanje o traumatskim, stresnim ili emocionalnim događajima može biti veoma korisno i rezultirati značajnim poboljšanjem fizičkog i psihološkog zdravlja, podjednako u kliničkoj i nekliničkoj populaciji.

U nekliničkoj populaciji, dakle kada je reč o “običnim” ljudima, što nas ovde pre svega zanima, kreativno ili “izražajno pisanje”, jeste veoma koristan alat koji nam može pomoći kao neka vrsta samoterapije u unapređenju opšteg psihološkog zdravlja i mentalne stabilnosti, u rešavanju brojnih stresnih situacija i emocionalnih problema, pomoći nam da radimo na sopstvenom ličnom razvoju i rastu, kao i na efikasnoj i kvalitetnoj organizaciji sopstvenih misli i komunikaciji sa drugim ljudima.

Iako mnogi koji počnu, ili žele da se bave pisanjem, često sebe odmah vide kao uspešne pisce bestselera, negde u kolibi u planini gde rade na svom remek delu, pisanje je za većinu ljudi ipak više od toga. Proza i poezija, uopšte narativna poetika, u suštini predstavljaju put misli do papira, što je proces koji sve nas čni piscima, iako možda nikada nećemo dostićii slavu jednog Andrića ili Foknera. Zato je, u većini slučajeva, pisanje jedan fantastičan proces, koristan alat za mišljenje, izražavanje, kreativnost. I to je suština.

Pisanje i sreća

Mnoga klinička istraživanja u vezi terapuetskog pisanja, pisanja i sreće, u obliku kreativnog pisanja i srodnih izražajnih tehnika, slažu se sa izvrsnim efektima na naše mentalno zdravlje i životni uspeh. Čak i blogovanje predstavlja odličan terapeutski način za postizanje ovih ciljeva.

Pisanje kao samoterapija se takođe povezuje kao korisno sredstvo za poboljšanje raspoloženja, opšte dobrobiti, i redukciju stresa za sve koji pisanje redovno praktikuju.

Pisanje i jasna komunikacija

Lenjost sa rečima stvara poteškoće u opisivanju i izražavanju osećanja,  razmenu iskustava, i komunikaciju sa drugima ljudima. Može biti prilično frustrirajuće ako se stalno spotičemo jer ne umemo da izrazimo misli koje nam se roje u glavi. Srećom, regularno pisanje i stalna vežba može ovu situaciju značajno poboljšati.

Mnoge studije iz oblasti emocionalne inteligencije i matematike su pokazale da pisanje pomaže ljudima da iskomuniciraju vrlo kompleksne ideje. Pisanje pomaže da da se eliminiše fenomen “dobro je zvučalo u mojoj glavi”, tako što radi i primorava na rad našu ruku (pisanje, olovka, tastatura). Mozak može da oprosti maglovite apstrakcije, ali proza ne može.

Terapuetska vrednost pisanja

Glavna vrednost pisanja kao samoterapije je u tome što proizvodi katarzični efekat i ventilira emocije i to zajedno sa saznajnim procesima razumevanja i osvešćivanja tema o kojima se piše, što je ključna stvar. Jer, dok pišu ljudi podsvesno teže da pisanjem izraze jedan “koherentni narativ”, odnosno jednu smisaonu priču koja objašnjava protekle događaje. Saznajni i lingvistički momenat koji se javlja tokom kreativnog pisanja o problematičnim životnim događajima, i to kroz pisanje priča, pomaže piscu da prihvati takve probleme i da se suoči sa njima.

Kreativno pisanje kao oblik samoterapije dozvoljava osobi da organizujemo i pamtimo događaje u kohrenetnom obliku, zajedno sa mislima i emocijama…Ovo osobi koja tako piše daje osećaj predvidljivosti i kontrole nad sopstvenim životom. Jednom kada naše iskustvo dobije strukturu i značenje, to znači da ćemo se mnogo lakše nositi sa emotivnim efektima tog iskustva.

Ovakav oblik pisanja je jednostavno pričanje priče iz našeg života, dok ga istovremeno sanjarimo i komentarišemo. Kada pišemo krakti prikaz o nečemu iz našeg života, u isto vreme pravimo i obrazac, koristeću sopstvenu memoriju, uz upotrebu moći deskripcije, i na taj način postajemo kreativni. Postajemo osobe koje pričaju priče. A pričanje priča je veoma važna stvar koja nas čini ljudskim bićima, različitim od ostalih životinja.

I, to je zaista pravi način da pronađemo smisao u našim životima.

Ako vam se sviđa, podelite....