fbpx

Savršenstvo kao patnja

Savršenstvo. Mnogi ljudi zahtevaju savršena rešenja za svoje probleme. Ili očekuju da će im neko drugo ljudsko biće dati savršeno rešenje. To često srećem u radionicama terapijskog pisanja. Jedno od rešenje za ovu porblematiku je da naučimo da se nosimo sa donošenjem odluka i sa svojim nesavršenim rešenjima životnih problema.

Ova dilema se često može sresti u nesrećnim ljubavnim odnosima, kada ljudi izveštavaju da se osećaju uhvaćenim u klopku. Milena, u jdnom terapeutskom pismu svom mužu, na primer, kaže da je očajno nesrećna u braku i da bi želela da napusti muža, ali je blokirana sledećim faktorima:

  • možda će kasnije zažaliti zbog svog postupka
  • možda će povrediti njegova osećanja
  • možda emotivno neće moći da se snađe sama
  • možda nikada neće naći drugog partnera

Ovde je jasno da postoji mnogo iracionalnih uverenja o kojima treba dobro razmisliti. Prvo, nikada ne možemo biti odgovorni za osećanja drugih. U tom slučaju bi morala ceo svoj život da posveti usrećivanju svog muža. Drugo, ispravno i pogrešno nisu korisne odrednice ponašanja. Ono što je korisno jesu posledice.

Milena, kao i svi mi, ima mogućnost izbora: može da izabere da uradi nešto “pogrešno” i da ne oseća krivicu zbog toga. Recimo mogla bi da uradi sledeće:

  • Ostati u braku i biti nesrećna
  • Ostati u braku i raditi na tome da ne bude nesrećna
  • Napustiti brak

Problem je u tome što ljudi pri donošenju ovakvih odluka često žele nove mogućnosti. Na primer, ona možda želi “Mogla bih ostati u braku kada bi moj muž bio drugačiji”. Što je nerealno, iracionalno uverenje, jer ne možeš da menjaš druge ljude. Bilo bi lako kada bi mogli da konstruišemo realnost i smislimo njabolje mogće alternative. Ali najčešće postoje situacije gde možemo da biramo jedino između nekoliko ograničenih mogućnosti.

Milena može i da ne uradi ništa, a da opet oseća krivicu i kinji sebe zbog toga. Prema tome, možemo da se držimo svojih iracionalnih uverenja i pogrešnih vrednosti i da budemo nesrećni, ili možemo da menjamo pogrešna uverenja i da želimo da budemo srećni.

Suština je u tome da što god uradili, uvek moramo da se suočimo sa činjenicom da ne postoje apsolutno i savršeno ispravne odluke bez negativnih posledica. Tek mali broj životnih odluka ne spada u tu kategoriju. Izbori i mogućnosti ne idu uz garanciju. To znači da ne postoji garancija za sreću. Što god da odlučimo uvek će postojati i određeni rizik. MI možemo ili da ih izbegavamo, i budemo stalno nesrećni, ili da ih prihvatimo kao kreativne izazove.

Mislim da je ipak bolje ovo drugo.

Ako vam se sviđa, podelite....