fbpx

Reč kao terapija

Pisanje koristi nežan, duboko ljudski način komunikacije, u obliku narativa, pričanja priča, detaljnih opisa, eksperimenta sa tačkom gledišta, slikama (naročito metaforama) i, u slučaju poezije, ritma i ponavljanja. Kreativno i terapijsko pisanje može da komunicira psihološke, društvene, kulturne i duhovne istine. To se događa na jedan mekan, nežan način, u samom procesu unutrašnje komunikacije.

Pisanje tada postaje lekovito i ljudi mogu dostići odgovarajuće uvide onda kada sebi dozvole da istraže svoje iskustvo, izraze emocije, sećanja i znanje. 

Ljudi počnu da se razboljevaju i propadaju mentalno i fizički, onda kada ispadnu iz sinhroniteta sa energijom Univerzuma. Postanu asihorni, kao pokvarena ploča. I često to uopšte ne primete. Ili primete kada bude već kasno, a šteta nepopravljiva.

Nekada je ovaj asihronitet prouzrokovan spoljnim faktorima (virusi, bakterije, fizička trauma, proces starenja organizma, ili genetski defekt), a najčešće mentalnim kvarovima usled ne-razumevanja zakona Univerzuma i njegovog ogledala u moralu, normama, pravilima i organizacijom ljudskog života. I ne mogu da kažu da nisu znali, jer se večni zakoni Prirode i ljudskog bitisanja genracijama prenose u obliku mudrosti i opšte poznatih i proverljivih istina, kroz nauku, kulturu, umetnost.

Asihronitet nastane kada podlegnemo našoj egocentričnoj prirodi i slabosti-ma kao što su pohlepa, mržnja, sebičluk, i počnemo da delamo protiv naše prirode i Univerzuma u celini. Jer sve što je u veli-kom, to je i u malom, sve što je gore to je i dole. Svako od nas je mali mikrokosmos, deo veće celine, povezan energijom i opštim Zakonima svega.

Naš glavni neprijatelj je naša nesavršena priroda, neznanje, glupost, i ne postojanje svesti o sopstvenoj privremenosti. Tako da i ono malo vremena na ovoj planeti pro-vedemo uzalud.

Jedini pravi lek protiv ovakvog stanja je znanje, kreativni rad i stvaralaštvo u svom oblicima i na svim poljima ljudske egzistencije. I u tome nema razlike između onoga ko radi na zemlji i onoga ko stvara umetničko delo. Jer, čovek nije ono čime se bavi. Misli i emocije jedino daje prave rezultate kada su u skladu, kada su u sinhronitetu.

Mašta pokreće svet. Samo kada to razumemo možemo biti u skladu sa sobom i ostalim. Jedino to daje kvalitetan i ispunjen život. 

U radionicama terapijskog pisanja podučavam ljude da kroz pisanu reč ostvare komunikaciju sa samim sobom, psoznaju svoje misli i emocije i tako ostvare sinhronitet sa sobom i drugima. A to je tek prvi i najvažniji korak, zar ne?

Ako vam se sviđa, podelite....